+381 62 514 566
Кајмакчалан, највиши врх планине Ниџе (2521м надморске висине) је смештен у североисточном делу Македоније (региона у Грчкој) а надалеко је познат по својој величини, биљном богатству и посебном историјском значају. Међу бројним биљкама која расту на овим висинама, посебно место заузима рамонда, јединствен цвет који својим изгледом и историјом представља не само природну лепоту, већ и дубоко укорењену симболику опстанка, издржљивости и препорода. У даљем тексту сазнајте зашто је баш рамонда симбол страдања али и победе Срба, малог и пркосног балканског народа.
Осим на неприступачним падинама Кајмакчалана, рамонда расте и у Србији, Црној Гори, северног Грчкој, Албанији и на северозападу Бугарске. Пркоси суровим условима оштрих зима и врућих лета цветајући тамо где су остале биљке одавно одустале због чега су је Срби поистоветили са својом борбом у Великом рату. Названа је по краљици Наталији Обреновић, жени српског краља Милана Обреновића.
Рамонда није само биљка – она је жива метафора живота и смртности, као и њеног вечног циклуса. Њено постојање на Кајмакчалану, планини која је била место великих историјских битака за српски народ, представља снажан симбол снаге и издржљивости. Рамонда на Кајмакчалану је пример како природа, баш као и људи, може да се препороди, превазиђе тешке услове и настави да цвета, чак и у најтежим временима.
Баш из горе наведених разлога је Наталијина рамонда одабрана као симбол страдања а потом и победе Срба у Великом рату. Носи се на реверу 11. новембра сваке године, на дан примирја у Првом светском рату. Међутим, она није симбол примирја већ победе једног малог и жилавог народа над много моћнијим непријатељем и доказ да је Богу све могуће. Као што се рамонда рађа као феникс, тако је српски сељак поново рођен оног часа када је закорачио на тло своје вољене отаџбине.
Туре до Кајмакчалана
Постоји велики број планинарских и туристичких тура које воде до самог врха Кајмакчалана, где посетиоци могу уживати у феноменалним погледима на околину и дубље разумети значај овог места. Пратећи обележене стазе за пешачење које воде кроз камените падине и високе ливаде, где је рамонда најчешће присутна, туристи имају прилику да се упознају са богатом флором и фауном планине. Локални водичи ће дати историјске и ботаничке информације о рамонди, објаснивши њену улогу у екосистему и културном наслеђу овог региона.
Данас, Кајмакчалан је не само подсећање на историју, већ и на истрајност људи који су овде ратовали, као и на природу која, попут људи, мора да се бори за опстанак. Рамонда, као цвет који расте на овим тешким условима, постала је потврда да, иако су временске прилике и историја често немилосрдне, живот и лепота увек могу да процветају поново.
*да ли сте знали да је Србија 2024. године имала представницу на Евровизији која је певала о Рамонди? Ако нисте, песму можете послушати овде.
Аутор: Невена Младеновић, дипломирани туризмолог
