НАПОМЕНА: ДАТУМИ СУ ПО СТАРОМ КАЛЕНДАРУ, МОДЕРНО РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА ЈЕ УВЕДЕНО ТЕК ПО ФОРМИРАЊУ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА.
Изводи из наредби Дринској дивизији током битке на Кајмакчалану
Дан 2. септембар
Наређење Дринској дивизији: „Дринска дивизија са добијеним појачањима да сутра, 3. овог месеца, одсудно нападне непријатеља на Кајмакчалану и исти заузме, а потом, пошто осигура свој десни бок према Ниџе планини, да предузме напад на непријатеља на Старковом гробу."
Командант Дринске дивизије својим пуковима: „Наша дивизија продужиће напад на Кајмакчалан. У том циљу враћа се у састав дивизије 17. пук."
Дан 3. септембар
„У 12.50 час. предузет је одсудан напад на Кајмакчалан. После огорчене борбе заузет је први камени ћувик и наши се делови налазе на 50-100-150 метара од жице..."
У 22 часа командант десне колоне јавља преко телефона да су наши на левом крилу пробили прву линију. При овом јуришу на Камениту чуку погинуо је на челу своје чете храбри капетан Милорад Ћириловић, командир чете у 5. пуку, познати јунак са Гучева.
Погинуло је 2 официра и 20 подофицира, каплара и редова. Рањено је 4 официра и 98 подофицира, каплара и редова.
Дан 4. септембар
„По накнадном извештају нападне колоне Дринске дивизије у току ноћи 3/4. септембра пресекле су на више места препреке од жица на другој линији препрека на Кајмакчалану.
Стање до 11 час. 4. септембра: Нападне колоне Дринске дивизије подишле препрекама од жица и местимично их секу. Непријатељ је вршио 2 испада у 6 и 8 час на десну колону, али је увек је био одбијен. Нападне колоне Дунавске дивизије постепено наступају. По изјави једног заробљеног војника из 56. пука бугарски официри наредили су да се наши заробљени војници убијају.
Стање поподне 4. септембра: Код Дринске дивизије руше на Кајмакчалану препречена средства, која се стално држе под пешадијском ватром. Заробљеници су јавили да је трупама које бране Кајмакчалан наређено да га бране до последњег човека. Нападне колоне Дунавске дивизије постепено су се приближавале непријатељским линијама протерујући предње непријатељске делове.
У 20 часова јавио је помоћник начелника штаба 3. армије да пешадија Дринске дивизије баца ракетле код самог темена Кајмакчалана, али је молио да артиљерија на левом крилу Шумадијске дивизије својом ватром у правцу Доброг Поља одмах вечерас изврши демонстрацију и створи код непријатеља утисак, као да ћемо напасти Добро Поље, те да му се спречи да не шаље помоћ својим трупама на Кајмакчалану.
Ноћу 4/5. септембра непријатељ је покушао да поправи порушене препреке од жица, али је пушчаном и митраљеском ватром био спречен."
Дан 5. септембар - Кајмакчалан у српским рукама
У 18 часова неки наши делови на Кајмакчалану повлаче се.
У 18.10 часова, чује се наше, Ура!, наши се опет вратили напред.
У 19.10 часова јавља поручник Протић да је Чолаковић (командант 5. пука) јавио да је заузео највиши вис на Кајмакчалану.
У 19.35 часова ађутант 5. пука јавља да су њихови делови до западне ивице Кајмакчалана и да се ту држе. Непријатељ се држи још на западној ивици Кајмакчалана.
Највиши врх Кајмакчалана пао је у наше руке 5. септембра у 21.30 часова.
Дан 6. септембар
Код Дринске дивизије непријатељ је јутрос око 4.30 часова извршио јак контранапад на центар и лево крило десне нападне колоне, али је одбијен.
Из 3. армије. „Наше тековине на Кајмакчалану одржане су. Дунавска дивизија напада Старков гроб. На Кајмакчалану је јуче заробљено 42 бугарска војника из 46. пука и један из 11. пука."
Српски званични извештај 6. септембра:
"5. септембра после огорчене ноћне борбе наше храбре трупе су прошириле свој ранији успех на Кајмакчалану и у 21.30 часова освојиле су његов највиши врх висок 2525 м. То је највиши врх на целом граничном гребену и Бугари су имали заповест да га бране до последње капи крви. Сви бугарски контранапади потпуно су одбијени. На осталом делу фронта наши напади врше се са успехом. Заузећем Кајмакчалана наше победоносне трупе први пут ступају на земљиште своје Отаџбине. Част за то припада Дринској дивизији."
„Ноћ 5/6. септембра Слабо пушкарање, било је повремене артиљеријске ватре. Непријатељ држи западни крај Кајмакчалана."
Командант 3. армије је извештен од команданта Дринске дивизије: „У 4.30 часова непријатељ је покушао напад, али је одбијен. Са Доброг Поља десно крило трпи бочну ватру. Брдска артилерија нема муниције. Командант 5. пука тражи појачање, а ја немам да му дам."
До 23.30 часова Бугари су на Кајмакчалану вршили 4 контранапада и сви су одбијени. Заузети ровови пуни непријатељских лешева. Запленили смо 2 митраљеза и мноштво друге ратне спреме. Лако је рањен командант 5. пука пуковник Војислав Чолаковић, али је и даље остао у строју. Непријатељ се и даље налази на северозападној ивици Кајмакчалана.
Губици: Погинуло 42 подофицира, каплара и редова, а рањено 2 официра и 79 подофицира, каплара и редова. Нестао један официр.
У току ноћи 6/7. септембра: „Лако одбијени слаби непријатељски контранапади против левог крила леве колоне. У борби на Кајмакчалану од 5. овог месеца заплењена два митраљеза и повећи број пушака."
Дан 7. септембар
„У току дана артиљерија је тукла бугарске положаје."
Командант 3. армије: „Сутра 8. овог месеца наредио сам напад на непријатеља и то Дринска дивизија да потпуно овлада Кајмакчаланом и Старковим Зубом, а потом да продужи напад на Старков Гроб, Дунавска дивизија напада главном снагом Џаулу на Совичком положају. Одред Дринске дивизије за осигурање десног бока да дејствује у правцу Доброг Поља и олакша левом крилу Шумадијске дивизије да овлада гребеном. Почетак напада у 6.30 часова."
У 19.20 командант 3. армије: „Дринска дивизија десном колоном заузела је највиши врх Кајмакчалана, а левом је подишла на 30 до 80 метара под Старков зуб."
Командант Дринске дивизије команданту 3. армије: "Напад отпочео у 12.15 часова; бомбардовање трајало до 16.15 часова, у то време кренула је напред пешадија. Непријатељ врло упоран. Нападне колоне су на 50-80-100 метара од непријатеља. Резерве су привучене, припрема се одлучан удар."
Стање у 18 часова: „Први борбени ред креће се постепено напред и пришао је 100 метара. Непријатељ дејствује јаком пушчаном и митраљеском ватром. Артиљерија да продужи даљину за 200 метара. Резерве су привучене. Рововци не дејствују због јаког ветра."
У 23.30: „Непријатељ се налази на својим досадашњим положајима. После врло снажног бомбардовања северне ивице Кајмакчалана, трупе које су нападале овај положај само су врло мало напредовале."
Дан 8. септембар
Код Дринске дивизије: „Пешадија ове дивизије помагана јаком артиљеријском ватром савлађује упорни непријатељски отпор, напредовала је 200-300 метара. Непријатељ држи северну страну Кајмакчалана и утврдио се на тој линији на брзу руку. По густини поседнутих ровова несумњиво је ојачао. Око 10 часова непријатељ покушао напад против леве нападне колоне, који је лако одбијен."
Дан 9. септембар
„Јуриш је требао да буде извршен у 15.00, али није, одложен је за увече, али је и увече одложен. Артиљеријска припрема добро изведена. Командант дивизије протестовао код команданта десне колоне зашто пешадија није искористила добру артиљеријску припрему и зашто се стоји скоро у месту већ 4 дана.“
Дан 10. септембар
„У 6.40 часова продужен је напад који постепено напредује. На Кајмакчалану јак и хладан ветар са снегом."
У 9.30 часова: „Борба се води. Хладноћа велика. Требало би војницима дати коњака да би се стање учинило сношљивијим. Десна колона требало би да буде енергичнија те да се ствар оконча и заузме Кајмакчалан."
У 10 часова покушано је извршење јуриша на непријатеља на северној ивици Кајмакчалана. Јуриш није успео. Заробљен је бугарски официр, саслушању је изјавио:
- На Кајмакчалану су у првом борбеном реду 2 чете 46. пука, 3 чете 58. пука и 3 чете 33. пука.
- На коти 2.368 су 2 чете 11. пука.
- У другом борбеном реду иза Кајмакчалана 11. пук, који је у досадашњим борбама изгубио више од половине људства и више од две трећине официра.
- На линији од Кајмакчалана до Ниџе планине до наспрам Сокола 3 чете 46. пука, 1 чета из 58. пука. Ове три чете из 46. пука биле су од 8. августа до 6. септембра на Кајмакчалану, па су смењене после побуне у батаљону, којом је приликом и командант батаљона рањен."
Дан 11. септембар
Командант Дринске дивизије извештава у 8.30 команданта 3. армије: „Хладноћа је врло велика на Кајмакчалану и исцрпљује снагу војника. Молим да се што више убрза дотурање прслука, башљика и рукавица. Код Дринске дивизије отпочело у 17.15 часова интензивно бомбардовање непријатељских положаја на Кајмакчалану. Трајало до 17.40 часова, када је кренут напред један стрељачки строј да се Бугари натерају на посед ровова, што су и учинили. Тада је са наше стране настало јако бомбардовање артиљеријом и рововским оруђима и јака пешадијска и митраљеска ватра. Ово је трајало до 18.20 часова, али непријатељ није био поколебан, мада је дејство артиљерије и рововских оруђа било добро. Дуже бомбардовање није могло бити због оскудице у муницији, услед чега није извршен јуриш.“
Дан 12. септембар
„У току дана примећена једна непријатељска колона, која је била јачине једног пука и која је долазила у помоћ проређеним Бугарима.
У 18 часова начелник армијског штаба пита о ситуацији. Одговорено му је да нема ничег новог на нашем фронту.
Начелник штаба пита: -Зашто не свршавате са Кајмакчаланом? Сад ево и појачања.
Начелник штаба одговара: -Није се могло. Најбољи моменат за заузимање Кајмакчалана пропуштен је. Ова дивизија није за то крива; нападала је са три пука, а 12. пук дошао је тек доцкан."
У 19 часова: Командант дивизије наређује команданту 1. бригаде да оцени да ли може вечерас извршити удар без икакве припреме, да се Кајмакчалан узме пре него што Бугари успеју да нас са овим појачањима отерају са Кајмакчалана. Ситуација се мора рашчистити.
У 19.05 часова командант дивизије наређује команданту 2. бригаде да промисли о томе да се ноћас изврши удар изненада на Кајмакчалан ради рашчишћавања ситуације. Дошло је појачање на Кајмакчалан 12 чета.
Командант артиљерије јавља да „није могуће уништити непријатељске батерије, јер често мењају место, а нема аероплана за реглажу".
За 13. септембар командант Дринске дивизије издао је наређења:
- Да се изврши јуриш против северне ивице Кајмакчалана 13. у 8 часова.
- На Кочобеју у исто време вршити демонстрацију.
- На Старков зуб извршити јуриш кад нареди командант леве колоне.
- Целокупна дивизијска артиљерија отвориће ватру против свих објеката изузев северне ивице Кајмакчалана. Безусловно парирати дејству непријатељске артиљерије.
- При јуришу на северну ивицу Кајмакчалана све трупе безусловно једновремено да пођу. Старешине у томе да предњаче."
Дан 13. септембар
Командант Дринске дивизије: „У 4.20 часова непријатељ је на фронту Флока - Кочобеј Кајмакчалан извршио први веома снажан јуриш, потом обновио јурише, али сада, у 5.15 часова, сви јуриши су одбијени. Имамо заробљеника из 43, бугарског пука. Борба се још води."
У 5.38 часова мајор Брашић јавља да је на фронту 1. батаљона 4. пука дошло до борбе на бајонет.
У међувремену кренуо је силовит бугарски контранапад са великим снагама.
У 6.40 часова мајор Брашић јавља да се 4. пук повукао до линије где је штаб 4. пука, на ранију полазну линију за јуриш. Наређено му је да се ту пошто-пото задржи; сви имају ту да изгину...
У 6.47 часова командант 1. бригаде јавља: 5. пук је изгубио прву линију, лево крило на Кочобеју повукло се; 17. пук држи се, само му се повукло лево крило, у бригадној резерви нема ништа, једну чету из дивизијске резерве послао на Кочобеј, има у дивизијској резерви још две чете и пита може ли да их употреби. Одобрено му је.
У 6.55 часова начелник дивизијског штаба јавио је начелнику армијског штаба: "Непријатељски јуриш одбијен, гушамо се, бајонетска борба, непријатељ огромном надмоћношћу напада огорчено, два батаљона 4. пука повукла су се на утврђену линију на 150 метара позади прве, лево крило 17. пука мало се повукло, 5. пук се повукао на другу линију. На Кочобеју наши држе главну линију, али се лево крило мало повукло, 17. пук се још држи. Муниције нема довољно, бригадне резерве су утрошене и дивизијска резерва утрошена сем две чете, које се сада троше, треба имати појачање у пешадији и муниције доста дотурити."
Ситуација у 7 часова: На Кочобеју и Кајмакчалану наши су се повукли за 150-200 метара на другу одбрамбену линију. Непријатељ напада са великом бројном надмоћношћу. Артиљеријске муниције има врло мало. Неопходна је помоћ у пешадији од 1. пука.
У 8.30 часова: Непријатељ на Кајмакчалану заустављен, наши се налазе на 150-200 метара иза ровова на Кајмакчалану које су држали, непријатељ врло јако надирао од правца Кочобеја.
У помоћ на Кајмакчалану упућен је 7. пук, Добровољачки одред војводе Вука и једна хаубичка батерија.
Око 18 часова стигао је на коту 1500 Добровољачки одред војводе Вука у јачини 1200 пушака.
У борби 13. септембра губици су код Дринске дивизије били: код 5. пука погинуо 1 официр, рањено 9, контузован 1 и један официр нестао. Војника погинуло 104, рањено 206, контузовано 3, нестало 58.
Код 6. пука погинуло официра 2 и рањено 5, свега 7; војника погинуло 12; рањено 56, нестало 18. Код артиљерије: официра погинуло 1 и рањено 2; војника погинуло 2, рањено 17.
Код 4. пука избачено је из строја отприлике 20 официра и 300 подофицира, каплара и редова, а из 17. пука има избачено из строја око 500 официра, подофицира и војника.
Дан 14. септембар
„Добровољачки одред и батаљон Срба добровољаца стигли на одређена места јутрос у 5 часова. Дан је прошао без важнијих догађаја.
Ноћу 14/15. септембра Бугари су извршили четири напада на Дринску дивизију без икаквог успеха... Бугари су побили наше рањенике 13. септембра на Кајмакчалану. То су видели наши војници."
Дан 15. септембар
Наређење Врховне команде:
- Да Дринска дивизија одсудно нападне непријатеља на Кајмакчалану и његов положај заузме а потом пошто се осигура потребним снагама на правцу Флоке и Доброг Поља, да продужи напад на Старков Зуб и тиме олакша Дунавској дивизији да нападне непријатеља на Совичким положајима. Почетак напада припремом артиљерије у 5 часова, а пешадијски напад предузети по извршеној припреми.
- Да Дунавска дивизија за сво време дејства Дринске дивизије што јаче притисне непријатеља према себи и тиме олакша напад Дринске дивизије. Напад пешадијом Дунавске дивизије на непријатеља наредићу накнадно, сем ако сам командант улучи повољну прилику.
Дневни борбени извештај:
У 4.30 извештај гласи: У току ноћи вођена је повремена пешачка борба. Против 4. пука непријатељ је у два маха покушавао напад, али је одбијен.
У 5.50 часова мајор Пурић јавља: непријатељски ровови пуни на Кајмакчалану; према 5. пуку непријатељ дејствује најјачом пешадијском и митраљеском ватром, али не излази из рова: према одсеку 17. пука слабија ватра, али ни ту нема непријатељског noкpeтa.
У 5.57 часова мајор Брашић јавља да је 4. пук одбио напад и вратио Бугаре у своје ровове.
У 6 часова наређено команданту артиљерије да обаспе артиљеријском ватром непријатељске ровове на Кајмакчалану, пошто су они сада пуни, те ће им артилерија моћи да нанесе губитке.
У 5 часова непријатељ је покушао напад на Кајмакчалану и изашао из својих ровова. Борба је трајала до 6.15 часова и непријатељ је одбијен. Изгледа да је непријатељ покушао одсудан напад.
У 6.45 часова пуковник Цветковић јавља да се Бугари спремају за напад; чују се њихове команде; муниције има мало.
У 7 часова јавља мајор Пурић да се на самом гребену Кајмакчалана види у рововима неко комешање непријатељско; чује се вика бугарских официра. Испред тих ровова само су непријатељски слаби делови спуштени ка нама.
У 17 часова непријатељска артиљерија на Кајмакчалану била је нешто активнија. Наша артиљерија повремено је тукла. Повремено пушкарање и митраљеска ватра. Рововци су успешно тукли."
Дан 16. септембар
Пред одсудни напад на Кајмакчалан бројно стање српских трупа одређених за напад било је следеће:
Дринска дивизија:
- пук - 1212 пушака, 7 митраљеза,
- пук - 1304 пушака, 9 митраљеза,
- пук - 1517 пушака, 10 митраљеза,
- пук - 918 пушака, 7 митраљеза,
- пук - 1561 пушка, 12 митраљеза,
- батаљон 8. пука - 314 пушака, 4 митраљеза,
Добровољачки одред - 1.200 пушака, 5 митраљеза.
Укупно 8.053 пушке, 54 митраљеза. Дивизија је имала 55 топова, 10 рововских оруђа и 28 хазен мерзера.
Начелник штаба Дринске дивизије: „Данас не можемо предузети напад, како је желео командант 3. армије, јер припреме нису завршене; муниција за артиљерију није приспела, тек се извлачи. Трупе које су нам упућене у појачање пристижу и немогуће их је било ангажовати до јутрос; једна и по пољска батерија, која нам је данас са фронта Вардарске дивизије упућена, тек је синоћ била у Горничеву и једва ако може данас пред вече да изађе на положај. Несумњиво да је понајгоре уколико будемо више отезали са нападом, али они који врше груписање снага према значају објекта требали су да воде рачуна."
Заповест команданта дивизије за напад: „Сутра, 17. овог месеца има да се изврши одсудан напад на Кајмакчалан. Почетак артиљеријске припреме у 5 часова. Дивизија је ојачана са 6 пољских топова.“
Дан 17. септембар
Дневни борбени извештај: „У 9 часова телефоном извештава Дринска дивизија да је напад почео у 5.45 часова и да се до сада развија нормално. Крила напредују ка Флоки и Кочобеју, наши наступају. Наш брдски топ, који је био остао при прошлом бугарском нападу између наше и њихове линије, повраћен је и сада се налази у нашим рукама. Притискује се Старков зуб. Главна колона прикупља се и припрема за напад на самом Кајмакчалану. За сад се на Кајмакчалан не дејствује свим оруђима, то ће бити кад почне главни напад."
У 11.45 часова Дринска дивизија телефоном јавља да је у 11.30 часова предузет главни напад пешадијом и сад се тај напад изводи.
У 14.20 часова јавља начелник штаба Дринске дивизије да је заузет највећи врх Кајмкчалана, да је заробљена једна бугарска брдска батерија и да сад продужава напад на Флоку и Кочобеј.
У 15.20 часова Дринска дивизија доставља ситуацију у 14.45 часова: „Напад је почео у зору. После артиљеријске припреме напада, пешадија је предузела покрет у 11.30 и до 14 часова заузела Кајмакчалан. Заробљена је једна брдска батерија, а има заробљеника из 11, 43, и 58. пука, Борба се продужава у правцу Старковог гроба и Флоке. Кајмакчалан се утврђује. На Флоканској коси заузет је Вирут."
Напад на Кајмакчалан хронолошки по извештајима команданата:
- У 9.47 часова питан за мишљење пуковник Крстић да ли је време да се сконцентрише ватра на Кајмакчалан - напад. Одговорено је да је време.
- У 9.52 часова наређено команданту артиљерије да сконцентрише највећи могући број оруђа на Кајмакчалан.
- У 10.32 часова на Кајмакчалану се врши припрема, 7. пук се делом кренуо напред и изравнао се са 5. пуком. Бугари се повукли из неких предњих ровова.
- У 11 часова командант 1. бригаде јавља да је готово са артиљеријском припремом и да ће у 11.30 кренути пешадију напред.
- У 11.05 часова саопштено команданту артиљерије да ће се јуриш извршити у 11.30 часова и да се убрза ватра на Кајмакчалан.
- У 11.50 часова потпоручник Зарић извештава да је десно крило Добровољачког одреда кренуло напред, лево крило се не види.
- У 12.41 часова мајор Пурић јавља да су на Кајмакчалану ускочили у непријатељске ровове и трпе бочну ватру. Има заробљеника из 43. и 50. пука.
- У 14.10 часова командант десне колоне јавља да је Кајмакчалан заузет.
- У 14.20 часова мајор Брашић јавља да је потпуковник Војин избио на главни гребен Кајмакчалана.
- У 15 часова командант десне колоне јавља да је на највишем врху Кајмакчалана било два реда ровова и сви су пуни лешева. Магла је врло густа те се не види куда ће ко кренути. Чим се мало разведри упутиће се напад ка Кочобеју гребеном Кајмакчалана. Сада се положај организује.
- Заробљени поручник из 43. пука вели да је командовао 1. батаљоном 43. пука. Ha Кајмакчалану су били 11. пук, два батаљона 43. пука, 1. батаљон 58. пука и две чете 46. пука.
- У 17.20 часова командант 4. пука јавља да је био на Кајмакчалану, нашао команданта Добровољачког одреда, који је у вези са 7. пуком, који држи северни и северозападни део Кајмакчалана са котом 2525. Потпуковник Војин рекао му је да би он предузео напад на Сиви брег, али је магла толика да се ништа не види, те није могао организовати напад. Он је добио заповест од команданта бригаде да организује напад против Сивог брега са два батаљона. Пошто је видео да је тамо тако густа магла, извештава о томе команданта дивизије и пита за наређење.
Командант дивизије му је одговорио: "Наређено је команданту 2. бригаде да овлада Сивим брегом, јер је само у том случају загарантован и потпун успех на Кајмакчалану. Злочин би био да се сада непријатељ не потисне, кад је разбијен и потрошен, не треба му дати времена да се уреди. Зато ако командант бригаде није још ни стигао на своју нову тачку командовања, ви примите ову заповест да одмах нападне и заузме Сиви брег."
Све остало је легендарна историја...
