+381 62 514 566
Закључила сам да ништа није случајно и да сам се овде нашла са неким посебним разлогом.
Осећам својом патриотском дужношћу да учиним све што могу да се сачува сећање на ове догађаје. Започела сам израду сајта kajmakcalan.rs и отворила налоге на друштвеним мрежама @kajmakcalan1916 како бих сачувала сећање на храбре српске војнике.
Прикупљам старе фотографије, читам књиге да сазнам што више, обилазим места која су забележена у књигама. Тако сам и нашла минирани споменик и гробље у селу Хриси, а затим ми је јављено за још једно гробље код села Панагица. Тако започињу и моја даља истраживања и активности на очувању и уређењу тих локалитета.
Ово је моја прича:
Ја сам Биљана Марчета.
Стицајем животних околности дошла сам да живим у овај крај Грчке, не слутећи каква је веза овог простора са мојим народом.
Туризам је мој живот већ 30 година. Последњих 20+ су посвећени развоју туризма У СРБИЈИ и довођењу туриста у нашу лепу земљу посредством агенције Магелан коју водимо брат и ја.
Не слутећи да ћу једног дана живети подно Кајмакчалана, 2014. године смо започели са турама поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата. Биле су то пешачке туре разгледања Београда којима смо откривали догађаје који су претходили Великом рату, затим једнодневни излети до Цера, Лазаревца и Крупња, викенд програми до Сарајева којима бисмо се присетили непосредног повода за почетак рата и велику туру којом се кретала наша војска преко Албаније, Крфа, Зејтинлика. Тек 2017. године схватам да је Кајмакчалан у мојој близини, да се планина коју ми Срби називамо Ниџа овде зове планина Ворос. Тада сазнајем и да се Кајмакчалану може прићи са грчке стране, и да су услови за долазак до спомен цркве на врху ове планине уствари много лакши са грчке стране него са стране Северне Македоније.
На стогодишњицу завршетка Великог рата, 2018. године на Кајмакчалан смо довели групу од 240 људи, потомака и поштовалаца српских војника и добровољаца који су изгубили своје животе или учестовали у биткама на Кајмакчалану. Било је толико величанствено, у исто време потресно и емотивно гледати људе који су ово пењање на 2521 м.н.в. доживели као ходочашће. Том приликом мој (сад на жалост већ покојни) пријатељ Мирослав Фаркаш снимио је документарац о Кајмакчалану који можете погледати на овом линку. Препоручујем да погледате ову 30-о минутну репортажу!
