Три дана су нам требала да сумирамо утиске са новосадског Сајма Завичаја, одржаног у недељу 8.2.2026., где су већински свој завичај представљала удружења која су пре три деценије протерана из свог завичаја.
Ту смо били и ми, са презентацијом о Кајмакчалану, који је пре сто десет година представљао Капију ка Завичају, ка Отаџбини, ка Слободи. Тај завичајни вапај се и данас може осетити на овој највишој планини негдашњег Солунског фронта. Септембра 1916.године, они Срби који су Албанију прешли пешке, су баш на овом месту силовито извојевали победу на прагу своје Отаџбине, на граници између Краљевине Србије и Краљевине Грчке. Утисак о том избеглиштву из Oтаџбине погледајте у следећем видеу кроз реченицу једног војника 17.пука Дринске дивизије:
Наша мисија је била да пронесемо глас о обележавању 110.годишњице битке на Кајмакчалану, а судећи по великом броју људи с којима смо разговарали, мислимо да смо у томе и успели. Заправо тек смо почели. Видимо се и на Сајму туризма у Београду следеће недеље!
Прилазили су нам путници који су већ били на нашем путовању (и изразили жељу да иду опет), потомци Солунских бораца и Добровољаца, наставници историје пријављених у нашој акцији "Мој јунак са Солунског фронта", инфлуенсери, знатижељна омладина, деца којој је тешко прочитати чаробну дугачку реч Кајмакчалан, али и стари који у складу са својим годинама слабо и виде прочитати ту реч. Од оних који о томе који никад нису чули, нити учили кроз своје школовање, до оних који су врло добро изучили историју и знају много и о савезништву наших Савезника. Лепе речи упутио нам је и добро познати кувар Саша Мишић, који се до сада попео 15 пута на Кајмакчалан!
Са посетиоцима нисмо само причали о битки, већ смо кроз карту на дељеним флајерима говорили и о мноштву споменика који и данас стоје широм севера Грчке као неми сведоци једног времена. Део тога обилазимо и у оквиру наших путовања, а где су они распоређени погледајте на овој карти.
Имали смо и много учесника у наградној игри, а добитник је био чика Адам, рођен у Жировцу на Банији. Он се расплакао видевши како две младе девојке (једна родом из његова завичаја) причају о оваквој теми, и не дају је забораву!
Највећу захвалност дугујемо Драгици Адамовић Годић, поносној Кордунашици, и Душку Дејановићу који су нас позвали да заједно наступамо на штанду са њиховим Српским ратником и Маријом Јововић (Благојевом ћерком)! Часопис Српски ратник негује све српске ратнике који су положили свој живот за слободу Завичаја!
Интервју Биљане Марчете о значају Кајмакчалана за часопис Српски ратник можете прочитати у фебруарском 36. издању, на страници 15 на овом линку.
Да се у здрављу окупљамо на сајмовима и догодине,
Невена Симоновић и Јана Тодоровић
