Све о Кајмакчалану на једном месту - Незапамћена битка

+381 62 514 566

У колективном памћењу српског народа у односу на Велики рат (1914-1918) препознавање улоге и значаја српских добровољаца у победи српске војске и стварању југословенске државе, готово да не постоји. Борбе на Добруџи 1916. године, у којима je као део румунско-руских водних снага учествовала Прва српска добровољачка дивизија састављена од српских добровољаца - аустроугарских држављана, потпуно су непознате широј српској јавности и не представљају део културе сећања у Србији и српском народу на догaђaje Првог светског рата.

Споменик српским добровољцима Прве српске добровољачке дивизије, ког je Краљевина СХС 1926. године подигла у румунском граду Меџидији у Добруџи, je ван видног поља српске историјске свести и не представља за српског човека 21. века место посете и сећања!

Непостојање српских добровољаца у колективном памћену српског народа, историјат борби Прве српске добровољачке дивизије на Добруџанском фронту 1916. године, трајно је обележио као незапамћену битку.

У завршној фази рата 1918. године, српски добровољци, аустроугарски држављани из Босне, Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Далмације, Славоније, Боке Которске, Баната, Бачке, Барање, Срема, нису се појављивали на линији Солунског фронта као засебна војничка јединица, са својим идентитетом и именом!

Децембра 1916. дошло jе до расформирања Добровољачког одреда на Солунском фронту, а у пролеће 1917. године, у Одеси, Српски добровољачки корпус СДК преименован je у Добровољачки корпус Срба, Хрвата и Словенаца. Јануара 1918. године, на Солунском фронту, српска Врховна команда основала je Југословенску дивизију коју су, поред два пука бивше Вардарске дивизије (више о овој дивизији прочитај на овом линку), чинила и два југословенска пука са војничким саставом махом од Срба - аустроугарских држављана.

Бројни добровољци српске војске, аустроугарски држављани, као безимена појава били су расути унутар регуларних јединица српске војске на Солунском фронту.

Велики рат je као дубински потрес, биолошки, социјално, привредно и културно разорио друштво Краљевине Србије. Биолошки губици Краљевине Србије у Великом рату били су чињеница националне биолошке катастрофе, а разарање материјалних добара у Србији за време рата досегло je изузетно висок степен. Жртве које je поднела Краљевина Србија у борби за национално ослобођење и стварање југословенске државе између два светска рата, потискивале су у други план колективно сећање на допринос српских добровољаца из бивше Аустроугарске, борби Краљевине Србије у Првом светском рату.

Колективно памћење српских победа на Церу и Колубари 1914. године, Албанске голготе 1915-1916. године, боравак српске војске на Крфу и Виду - острву смрти, борби на Солунском фронту, између два светска рата улазило je у простор митологизације.

Добруџански фронт био je ван географских координата на којима се српска војска и држава борила за свој опстанак.

Фронт, споредан за румунску политику у светском рату а нежељен за руску, у којем су, под руском командом, учествовали српски добровољци - бивши аустроугарски војници и држављани, остављао jе овај фронт и битке српских добровољаца у њему ван поља значења помена и памћења. Званична државна политика југословенства у Краљевини СХС (Југославији) затварала је простор реалног виђења српског добровољачког покрета у Русији 1914-1918.године, јер су догађаји у јесен 1916. и пролеће 1917. године показали да jе југословенска идеjа била недовољно присутна у масама Срба, Хрвата и Словенаца у Првом светском рату, међу којима су биле снажне постојеће националне, државне и династичке идеје, а управо српско-хрватска сукобљавања унутар Корпуса указивала су на карактер будућејуугословенске државе и след будућих историјских права и процеса у њој.

Осипање Корпуса под утицајем бољшевичке револуције и излазак знатног броја добровољаца из њега под утицајем бољшевичких идеја, услед званичне антикомунистичке политике Кральевине СХС, затамњивао je поглед на крваво добруџанско ратиште и борбе српских добровољаца на њему. Догматско виђене ослободилачке улоге српске војске у Великом рату, у историјском процесу ослобођена српског народа у Аустроугарској, и ослобађању југословенских земаља, потискивало je значај и допринос српских добровољаца српској војној победи у Великом рату и стварању југословенске државе.

После завршетка Другог светског рата и успостављана новог социјалистичког друштвеног поретка у Југославији, Савез ратних добровољаца Краљевине Југославије био je забрањен. Српски добровољци, као људи Краљевине Југославије, били су изопштени из историјског помена и сећана, а њихова борба на Добруџанском фронту 1916. године била jе заборављена.

Изопштење историјског памћења на српске добровољце из Првог светског рата део je општег затамњења српског колективног сећања на учешће Краљевине Србије у Првом светском рату.

Колективно историјско памћење генерација српског народа било jе провучено кроз процес прекомпоновања, а митска, културна и историјска матрица српског народа прошла je систем идеолошке прераде.

Процесом аутоцензуре, код знатног дела потомака добровољаца после 1945. године, дошло је до брисања сећања на значај и улогу њихових очева и дедова, српских добровољаца, у савременој историји српског народа, или je то сећање постало површно и фрагментарно. Производ тих вредносних ставова, етичких и животних вредности, и промењеног колективног памћења je колективно српско непамћење улоге и значаја српског добровольачког покрета у Првом светском рату, а поготово учешћа Прве српске добровољачке дивизије у борбама на Добруџанском фронту у јесен 1916. године, као најмасовнијем и најпрепознатљивијем изразу српског добровољачког покрета у Великом рату. Ни каснија обнова српског историјског сећања на догађаје и улогу српског народа у Првом светском рату, од друге половине осамдесетих година 20. века па до данас, која се кретала у међупростору историје и мита, а приближавала се више овом потоњем, посезала je за чворишним тачкама српског историјског и митског памћења о Великом рату формираним у Краљевини Југославији које су се односиле на борбу и жртве Краљевине Србије, и делимично, Црне Горе, у том рату.

Студија "Незапамћена битка" о добровољцима српске војске у Русији и на Добруџанском фронту 1916. године зато носи у себи двоструки круг. Сви историјски чиниоци који су у брзим и згуснутим историјским процесима Великог рата обликовали српски добровољачки покрет у Русији, давали му историјску функцију и историјску динамику, постоје у ово историографској студији у свим својим вишезначним појавама:

-аустроугарска ратна политика према Србима - својим држављанима,
-Краљевина Србија, посебно њена влада и војска,
-затим национално-револуционарна организација Црна рука,
-Југословенски одбор,
-руска држава, посебно њена војска и нен државни апарат,
-а потом руски револуционари,
-румунска војска,
-чехословачки добровољци.

У средишту студије налази се, међутим, сам српски добровољац, најчешће српски сељак из јужних делова Аустроугарске у којима jе живео српски народ, његова историјска судбина и све историјске промене које су у епохи Великог рата одређивале његову животну судбину. Ова историографска студија посвећена je њима, српским добровољцима у Русији, онима који су се нашли у великом потресу рата на ледини историје, у епохи када су традиционална царства одлазила са историјске позорнице, а када су се стварале нове државе и када су се они, као обични мали људи захваћени светско-историјским потресима, налазили у међупростору држава и идеологија, у непознатим и далеким, а никад ни наслућеним географским просторима, у непрекидној борби за животни опстанак.

По свом опредељењу и као део историјских околности, као аустроугарски држављани, а добровољци српске војске, они су постајали национални револуционари који су рушили једно традиционално царство чији су држављани били, борећи се за остварење модерног историјског принципа: права народа насамоопредељење. Као такви, они су представљали појавно творце историје, историјски субјекат у бурним и дубоким историјским ломовима. Као обичан свет, попут милиона људи у Великом рату, они су били само историјски објекат, жртва историје у којој су живели и епохе с вишком историје у себи.

Студија Незапамћена битка зато јесте историографски покушај да обичан српски сељак из Босне, Херцеговине, Баната, Бачке, Срема, Барање, Лике, Баније, Кордуна, Далмације и Славоније - српски добровољац у Русији у времену Првог светског рата, његова борба и његов живот, не буде само временом затамњена грешка у памћењу.

Животни витализам српских добровољаца у Русији у епохи Великог рата, и њихова борба да се преживи, а остане постојан у свом војничком и идејном опредељењу, упркос околностима сурове и тешке историје, представлају зато универзални симбол високе људске постојаности.

Милан Мицић, аутор

"Незапамћена битка - Српски добровољци у Русији 1914-1918." - др Милан Мицић

Незапамћена битка - Милан Мицић

Најновији чланци

Незапамћена битка - Милан Мицић

Кајмакчалан као светионик будућности

Српски логори широм територије Аустро-Угарске монархије