Солунски фронт представља једно од специфичних и дуготрајних ратишта Првог светског рата, на коме су се, у сложеном споју војних, политичких и дипломатских интереса, нашле армије готово свих великих сила Антанте, као и мањих савезничких држава. У том вишенационалном оквиру посебно место заузима учешће руске војске, које је у историографији дуго остајало у сенци операција на Источном фронту и у Француској.
Руски војници на Солунском фронту били су део ширег концепта руских експедиционих снага, формираних 1916. године као одговор на савезничке захтеве за конкретним војним доприносом Русије ван сопствених граница. Њихово присуство у Македонији имало је не само војни, већ и снажан политички и симболички значај, нарочито у односу на Балкан и словенске савезнике, пре свега Србију.
-
Политичко-војни контекст упућивања руских трупа
Одлука Руске империје да упути своје трупе на Солунски фронт донета је у специфичном тренутку рата. После катастрофалне 1915. године, током које је српска војска претрпела слом и повукла се преко Албаније, Антанта је настојала да стабилизује југоисточно крило рата. Истовремено, Русија је желела да очува свој утицај на Балкану и да спречи да тај простор постане искључива сфера француско-британске политике.
У том контексту, упућивање руских јединица у Македонију имало је више циљева:
-војно ојачање савезничког фронта против Бугарске и Немачке,
-демонстрацију руске посвећености савезничким обавезама,
-очување руског престижа и утицаја у балканским питањима и
-да пружи подршку Србији као традиционалном савезнику.
-
Формирање и састав руских експедиционих јединица
Руски контингент на Солунском фронту чиниле су пре свега 2. и 4. посебна пешадијска бригада (особые пехотные бригады). Ове јединице биле су формиране као самосталне формације, прилагођене за дејство у оквиру савезничких армија, пре свега под француском оперативном командом.
Свака бригада састојала се од:
- две пешадијске пуковске групе,
- артиљеријске подршке,
- инжењеријских, санитетских и логистичких јединица.
Укупна бројност руских трупа у Македонији током 1916. и 1917. године кретала се око 20.000–24.000 људи, што представља значајан, али не и пресудан контингент у односу на укупну масу Солунског фронта.
Командни кадар био је професионалан и искусан, са официрима који су прошли ратна искуства на Источном фронту. Посебно се истиче генерал Михаил К. Дитерихс (Михайл Константйнович Дйтерихс 1874-1937), једна од кључних личности руског војног присуства у Македонији.
-
Долазак у Солун и укључивање у фронт 1916.
Руски војници су у Солун пристизали морским путем током лета и јесени 1916. године. Искрцавање је изведено у условима савезничке контроле луке и снажног логистичког напора Француза, који су били носиоци организације фронта.
По доласку, руске јединице су упућене у западну Македонију, у секторе који су обухватали простор Флорине (Лерина), Битоља (Монстира) и реке Црне. То је био један од најтежих делова фронта, са изразито планинским тереном, слабом инфраструктуром и сталним артиљеријским дејствима.
-
Борбена дејства у операцијама 1916. године
Руски војници су активно учествовали у савезничкој офанзиви која је кулминирала ослобођењем Битоља у новембру 1916. године. Делујући углавном у оквиру француских оперативних група, руске бригаде су коришћене као пешадијска снага за нападе на утврђене положаје и за држање освојене линије. У тактичком смислу, руска пешадија показала је високу издржљивост у рововском рату, озбиљну дисциплину у одбрани и спремност на тешке фронталне нападе.
Губици су били значајни, што је било карактеристично за Солунски фронт, где су офанзиве често доносиле ограничене територијалне добитке по цену великих људских жртава.
-
Руско-српска војна сарадња на Солунском фронту (1916–1917)
6.1. Стратешки и симболички значај руско-српског садејства
Присуство руских јединица на Солунском фронту имало је за српску војску снажан психолошки и симболички ефекат. После катастрофалне 1915. године, албанске голготе и реорганизације на Крфу, долазак руских трупа у Македонију доживљаван је у српској јавности и међу официрима као конкретна потврда словенског и савезничког јединства, али и као политички знак да Русија није напустила Балкан, упркос огромним губицима на Источном фронту.
Српска војна команда, пре свега Врховна команда на челу са војводом Радомиром Путником (до 1917.) и регентом Александром, руске трупе је посматрала као природног савезника, блиског по менталитету и борбеној култури, за разлику од понекад резервисаног односа који је постојао са појединим француским и италијанским командантима.
6.2. Тактичко садејство у западној Македонији (Флорина – Битољ)
Најинтензивнија оперативна сарадња руских и српских јединица одвијала се током јесени 1916. године, у оквиру савезничке офанзиве која је довела до заузимања Битоља. У тој фази српске дивизије (пре свега Дринска, Дунавска и Моравска дивизија) деловале су као носиоци офанзиве, док руске бригаде су најчешће биле укључиване у француске групације, али у непосредном борбеном контакту са српским јединицама, нарочито на крилним правцима и у одбрани освојених положаја.
Француски оперативни извештаји из сектора Монастира (Битоља) бележе да су руски и српски војници често били измешани у рововима, са заједничким пунктовима и логистиком, што је олакшавала сличност у начину ратовања (наглашена улога пешадије, издржљивост у одбрани, толеранција на губитке).
6.3. Контакти на нивоу нижих јединица и свакодневица фронта
Посебно су значајни извори који говоре о неформалним контактима српских и руских војника:
-обављање заједничке страже,
-размена хране, дувана и икона,
-учешће руских војника у српским верским обредима (славе, парастоси погинулима),
-као присуство српских свештеника у руским јединицама и обрнуто.
У мемоарима српских официра и лекара са Солунског фронта Руси се описују као „тихи, издржљиви и религиозни“, али и као војници које рат у туђини посебно погађа, јер су били далеко од домовине која је улазила у дубоку политичку кризу.
6.4. Заједничка борба и различит исход 1917. године
Док је српска војска 1917. године постепено консолидовала борбену моћ и сачувала јасну командну структуру, код руских јединица се у исто време јавља дубока унутрашња криза. Ово је довело до асиметричне ситуације на истом фронту. Српске јединице остају поуздан ослонац савезничке стратегије, док руске бригаде се постепено повлаче са најосетљивијих деоница.
Српски извори из 1917. године бележе и отворено сажаљење према руском војнику, уз свест да се „велика Русија распада“, али и страх да ће њено повлачење ослабити словенски фактор унутар Антанте на Балкану. У српским мемоарима и ратним дневницима Руси се често помињу са симпатијама, као „браћа по оружју“ и представници велике словенске силе која дели судбину мале, али истрајне Србије.
-
Операције 1917. године и битка на Црној
Година 1917. донела је нови талас савезничких напада, међу којима се издваја офанзива у рејону петље реке Црне. У овим борбама руски војници су поново коришћени као ударна пешадија, често у најтежим секторима. Међутим, истовремено са војним напорима, руски контингент је почео да осећа последице догађаја у домовини. Вести о Фебруарској револуцији 1917. године довеле су до слабљења дисциплине и формирања војничких комитета, као и пада борбеног морала. Иако су поједине јединице наставиле да извршавају задатке, укупна борбена вредност руских трупа постепено је опадала.
-
Распад руског контингента и повлачење са фронта
После Октобарске револуције и изласка Русије из рата, руски војници у Македонији нашли су се у изузетно тешкој ситуацији. Савезничка команда више није могла да их третира као поуздану борбену снагу. Јединице су повучене са прве линије и делимично интерниране. Неке распоређене у радне и логистичке формације или су поједини војници ступали у добровољачке јединице под савезничком командом. Овај процес представљао је фактички крај руског војног присуства на Солунском фронту као организоване борбене силе.
-
Судбина погинулих и меморијални аспект
Руски губици на Солунском фронту били су знатно мањи од српских или француских, али су оставили трајан траг. На савезничком војничком гробљу Зејтинлик у Солуну постоји посебан руски сектор, у коме је сахрањено око четири стотине руских војника.
У међуратном периоду, у Краљевини СХС/Југославији, руски војници са Солунског фронта били су део ширег наратива о савезништву и заједничкој жртви, али је њихова улога временом потиснута услед политичких промена и нових историјских околности.
Руски војници на Солунском фронту представљају важан, али дуго запостављен елемент историје Првог светског рата на Балкану. Њихов долазак 1916. године био је резултат сложене комбинације војних потреба и политичких амбиција Руске империје. У борбама код Флорине, Битоља и на Црној, руска пешадија је дала реалан и важан допринос савезничким операцијама.
Ипак, унутрашњи слом Русије 1917. године прекинуо је овај ангажман и претворио руске јединице у жртве историјског преокрета који није имао везе са њиховим понашањем на фронту. Судбина руских војника у Македонији стога представља не само војну, већ и дубоко политичку и трагичну причу о рату, револуцији и распаду једне велике силе.
Аутор: Јован П. Милинковић, професор историје
Литература:
- Научни радови и енциклопедијске синтезе
- Anisimova, Sofya; Piégais, Gwendal, Russian Expeditionary Force, 1914–1918, International Encyclopedia of the First World War https://encyclopedia.1914-1918-online.net/article/russian-expeditionary-force-1-1/
PDF: https://encyclopedia.1914-1918-online.net/pdf/1914-1918-Online-russian_expeditionary_force-2021-06-30.pdf
- Тригуб, И. И., Русские особые пехотные бригады на Балканах в период Первой мировой войны
https://cyberleninka.ru/article/n/russkie-osobye-pehotnye-brigady-na-balkanah-v-period-pervoy-mirovoy-voyny
- Boltaevsky, Andrey A., Russian troops on the Salonika Front in 1916–1918, Президентская библиотека им. Б. Н. Ельцина https://www.prlib.ru/en/node/362975
- Рецензирани научни чланци
- Piégais, Gwendal, “A Rightful Share of Prestige and Influence”: The Russian Brigades in Macedonia and Russia’s Ambitions in the Balkans during the First World War, Contemporary European History, Cambridge University Press, 2024.
https://www.cambridge.org/core/journals/contemporary-european-history/article/rightful-share-of-prestige-and-influence-the-russian-brigades-in-macedonia-and-russias-ambitions-in-the-balkans-during-the-first-world-war/1E1D800033BC760893635D0CECD9DAE2
https://doi.org/10.1017/S0960777324000298
- Дигитализоване књиге о Солунском фронту
- Price, G. Ward, The Story of the Salonica Army, London, 1918.
PDF https://archive.org/download/storyofsalonicaa00priciala/storyofsalonicaa00priciala.pdf
- Mann, J. H., The Salonika Front, London, 1920.
PDF https://archive.org/download/salonikafront00mannuoft/salonikafront00mannuoft.pdf
- Owen, W. G., Salonica and After, London, 1919.
PDF https://archive.org/download/salonicaaftersid00owenuoft/salonicaaftersid00owenuoft.pdf
- Меморијални и институционални извори (жртве и гробља)
- Zeitenlik – Allied Military Cemetery, Thessaloniki
https://en.wikipedia.org/wiki/Zeitenlik
- Commonwealth War Graves Commission
Salonika (Lembet Road) Military Cemetery
https://www.cwgc.org/visit-us/find-cemeteries-memorials/cemetery-details/68901/salonika-lembet-road-military-cemetery/
- Visit Central Macedonia – Zeitenlik Military Cemetery
https://www.visit-centralmacedonia.gr/en/inspiration/183/ideas/memorials-of-world-war-i/246/zeitenlik-military-cemetery
-
Релевантна литература
-
Pavlov, Andrei, «Русская одиссея» эпохи Первой мировой. Русские экспедиционные силы во Франции и на Балканах, Москва: Вече, 2011.
