Крф, грчко острво у Јонском мору, представља једно од најсветијих места српске историје. Тромесечним повлачењем српске војске и цивила од Београда, преко албанских планина, до Крфа - острва спаса, преласком преко 700 километара, страдало око је око 200.000 људи - Албанска голгота. Почетком 1916. године, више од 150.000 српских војника и избеглица нашло је спас на Крфу, где су се опорављали и припремали за повратак у отаџбину. Услед исцрпљености, болести и глади око 10.000 њих овде умире... Због недостатка места за сахрањивање, око 4.870 војника је спуштено у море поред острва Видо. Тако је настала "Плава гробница".
За Србе, острво Крф постаје симбол српског страдања али и васкрса - "Српски Јерусалим".
Историја
У тренутку објаве Првог светског рата немачки краљ Вилхелм је са својим рођаком, грчким краљем Константином био у свом летњиковцу - палати Ахелион недалеко од града Крфа. То сродство је и било разлог грчке неутралности на почетку рата, све до доласка на власт Елефтериоса Венизелоса у јуну 1917. године. Међутим, 5. јануара 1916. године, француска влада је била приморана да донесе одлуку о окупацији острва како би се збринула српска војска, исцрпљена после повлачења преко Албаније.
По доласку српске војске, ова палата постаје болница за опоравак српских и француских официра.
Боравак на Крфу је трајао око три месеца после чега се опорављена војска савезничким бродовима пребацује у Солунску луку и придружује савезничким војницима на Солунском фронту.
До краја Првог светског рата Крф остаје седиште органа српске државне управе у изганству.
Видо – Острво смрти и Плава гробница
Мало острво Видо, тик уз обалу Крфа, претворено је у болницу за најтеже болесне српске војнике. Импровизоване француске болнице нису биле довољно оспособљене и многи од њих, исцрпљени глађу, болестима и ранама умиру. У почетку су сахрањивани на каменитој обали острва а када то више није било могуће, њихова тела су спуштана у дубине Јонског мора. Тако је настала Плава гробница, названа по чувеној песми Милутина Бојића:
Стојте, галије царске! Спустите весла лагано! Клекните, морнари! Читајте молитву тавну! Јер овде, на дну мора, почива једна војска храбра, и животе своје даде, за отаџбину свети храм!
Данас се на Виду налази Маузолеј српским војницима, подигнут 1938. године, који је место ходочашћа за Србе из целог света. Посета овом спомен-комплексу је неизоставан део сваког путовања на Крф.
Српска кућа – Музеј сећања
У самом граду Крфу у згради српског конзулата, налази се Српска кућа - музеј посвећен српским војницима и избеглицама који су боравили на острву. Овде су изложене фотографије, документа, лични предмети војника, као и бројне реликвије које сведоче о тим тешким данима. Ово место чува причу о херојству, али и великом пријатељству српског и грчког народа. Сваке године око 10.000 туриста из Србије посети Српску кућу.
Гробља широм Крфа
На 28 локација су били искрцани уморни српски војници. У почетку су морали бити изоловани јер су многи од њих били болесни и претила је опасност да се болести пренесу и на локално становништво.
Српска гробља налазе се и у местима Агиос Матеос, Гувија, Сан Матијас, Кема-Семи.
У планинском делу Крфа, у месту Аг. Матеос, налази се још једно српско војно гробље. Овде су сахрањени српски војници који су преминули у болницама на Крфу. Ово гробље, мање познато од Вида, такође је важно место српског сећања.
Споменик српско-грчком пријатељству
У самом граду Крфу, на тргу у близини старе тврђаве, подигнут је споменик српско-грчком пријатељству, као симбол захвалности српског народа према Грцима који су примили и помогли српску војску и народ током најтежих дана Првог светског рата.
Посета Крфу – ходочашће српске историје
За све који желе да доживе историју српског народа, Крф није само туристичка дестинација, већ ходочашће. Свако ко га посети доживи својеврсну катарзу- духовно растерећење, прочишћење, отрежњење и саосећање са целокупним страдањем једнога народа. Од Плаве гробнице на Виду, преко Српске куће, до српских војних гробаља, свака стопа овог острва говори о страдању, али и слави. Крф остаје симбол пожртвовања и храбрости српског народа у најтежим временима.
