Током Првог светског рата, град Скидра (грч. Σκύδρα, стари назив Вертикоп/Вртокоп) који се налази на 80 км западно од Солуна, имао је значајну улогу као логистички центар за савезничке снаге на Солунском фронту. Већ је постојала железничка пруга која је повезивала Солун и Скидру (изграђена још 1890. године) а током припрема за Солунски фронт започета је изградња ускоколосечне пруге од Скидре према Аридеи. Ова пруга је грађена по нацртима француских инжењера, а у њеној изградњи учествовала је војска, међу којом су у значајној мери били и Срби.
Како је текла изградња железнице?
Изградња ускотрачне линије је започета 1916. године да би се олакшало снабдевање војске на фронту који се налази 30-так км северно према планинама на којима су Бугари заузели своје положаје. Пројекат су извеле пионирске јединице војске Србије, под командом генерала Премовића, са возним парком који је снабдевала француска војска (монтажне шине Aine Corbeil и Decauville возови и локомотиве). До лета 1916. линија је стигла од Скидре до Ксифанија и у наредним месецима и до Аридее (укупно 28,9 км). После битке на Кајмакчалану, у октобру се завршава мост преко реке Могленице у близини Апсалоса и пруга продужава до Аридее (Αριδαία), Промохија (Προμάχους) и Орме (Όρμα ) чиме је значајно унапређено снабдевање војске у припреми за битку на Добром пољу (1918).*
У околини станице у Скидри налазила су се велика складишта муниције, дигнута у ваздух маја 1917. године током немачког ноћног ваздушног напада, изазвавши велике губитке. Нешто даље од станице биле су смештене 36. и 37. британска пољска болница са стотинама шатора за рањенике из битака.
У близини железничке станице, тачније у близини гимназије у Скидри налази се парцела на којој је током Првог светског рата сахрањено 750 српских војника. Њихови остаци су током седамдесетих година прошлог века есхумирани и однешени на гробље Зејтинлик у Солун. Исто тако је есхумирано и француско гробље које је такође било овде у Скидри.
У близини Скидре је и место Мавровуни (што би у преводу на српски значило Црна гора, док је стари назив, до 1927. године био Треблец (Trébletz)). Међутим, међу данашњим становницима околних места Мавровуни су звали и Носокомио (на грчком болница) - јер је током Првог светског рата, према казивању људи, овде била болница где су допремани рањени са фронта. Могуће је да се та болница која је вероватно била и болница на отвореном, простирала све до Скидре где се налази и то наше српско гробље.
Данас, посетиоци могу истражити ове локације кроз организоване туре које обухватају посете историјским местима и споменицима из тог периода.
У Скидри нема туриста али зато има купаца брескви. Овај крај (од Јанице према Едеси и Верији) је пети регион у свету по производњи брескви. Око града су бројне откупне станице и хладњаче као и фабрике за прераду брескви. Време када брескве процветају је најлепше за вожње бициклом асвалтираним путевима кроз њиве и атаре.
Да напоменемо да у Скидри и околним местима живе неки добри људи који су током 90-тих година, у време док је беснео рат у Босни, прихватили српску децу која су код њих боравила од месец до више месеци како би им бар мало ублажили трауме рата. Такође можете срести људе који прилично добро говоре српски јер су своје студије завршили у Србији.
*подаци су према књизи и казивањима професора Власис Власидиса са Солунског универзитета.
