+381 62 514 566
Савезничко војно гробље Зејтинлик (грч. Κοιμητήρια του Ζέιτενλικ) је највеће војно гробље на Балканском полуострву. Налази се у западном делу Солуна, у улици Лагада. На овом гробљу почивају преминули војници Солунског фронта који су припадали савезничким снагама Антанте.
Унутар комплекса се осим српског налазе и руско, француско, италијанско и енглеско војно гробље. Место је сећања на храброст свих војника који су погинули на Солунском фронту, али и на цивиле који су страдали током Великог рата...
Како је настало војничко гробље на Зејтинлику?
Већи део овог подручја припадао је католичком монашком реду Лазариста. Због тога су већ од октобра 1915. године у том делу Солуна били постављени бројни војни кампови и болнице савезничких снага.
У почетку су се сахране војника вршиле на оближњим гробљима, првенствено на Католичком гробљу, али када је у њима понестало простора, почело је коришћење околног подручја, чиме је настало војно гробље. Сахрањивање војника је трајало све до октобра 1918. године.
Током 1920-их, Савезничка гробља добила су свој коначан изглед и подељена су на пет секција: француску, српску, руску, италијанску и британску (Комонвелт).
Француско војно гробље садржи 8.310 посмртних остатака војника који су погинули на Македонском (Солунском) фронту, а који су ратовали заједно са Србима од Ђевђелије до Битоља. Од тога су готово пола били војници из Африке и Азије. У Француској је у то време живело 42 милиона становника али је број људи који су живели у њеним колонијама био много већи.
Током 1910-их, подручје је било познато као Зејтинлик (што на турском значи „маслињак“) и било је прекривено маслиновим дрвећем, а још увек није било интегрисано у урбани део града. *
Српско гробље на Зејтинлику
У српском делу Савезничког гробља у Солуну доминира велики храм-маузолеј.
На овом гробљу извршене су прве сахране српских војника који су били стационирани у Солуну 1916. године. У годинама након рата је одређено да се сви посмртни остаци ратника и јунака са Солунског фронта пребаце на једно заједничко гробље. Припреме су започете 1926. године, према плановима архитекте Александра Вацића а радови тек 1933. године под руководством архитекте Будимира Христодула (један од 1300 каплара), који је такође градио и спомен костурницу на острву Видо. Свечано отварање и освећење маузолеја са капелом и костурницом је обављено на Дан примирја 11. новембра 1936. године.
Гробље је коначно постало место вечног починка за 7.441 војника из Првог светског рата, као и 126 војника из Другог светског рата.
Након изградње маузолеја-храма, која је трајала од 1933. до 1936. године, у његове крипте положени су остаци 5.580 српских војника палих на фронту. Њихова тела су ексхумирана из 213 привремених гробаља широм Македоније – од реке Вардар до Лерина (Флорине) – током 1930. и 1931. године. Ови посмртни остаци се чувају у костурници у подземљу маузолеја, у криптама од мермера.
Из Првог светског рата ту почива: 4 пуковника, 10 потпуковника, више од 50 капетана и више од 100 поручника и потпоручника. Србија је пре Првог светског рата имала око 4.5 милиона становника док је у овом рату изгубила 28% становништва односно 52% мушке популације.
Међу сахрањенима на Зејтинлику се налазе и посмртни остаци мајора Драгутина Димитријевића Аписа (1876–1917), једног од водећих чланова организације Црна рука, који је у Солуну суђен и погубљен под оптужбом за заверу против српског престолонаследника Александра I Карађорђевића.
Осим тога, у маузолеју постоји и заједничка гробница са 78 непознатих српских војника Солунског фронта, као и још једна гробница у којој су сахрањени 217 српских заробљеника који су преминули у Цариграду, а касније су њихови остаци пренети у Солун.
На спољној фасади маузолеја, са предње стране, приказан је Арханђео Михаило (по мотивима фреске из манастира Манасија), који вага душе преминулих, док се на задњој страни налази приказ Светог Георгија, заштитника пешадије.
Материјал за изградњу гробља је потицао из Србије а Грчка је потпуно бесплатно уступила 7.000м² земљишта и ослободила пореза сав материјал. Централни део српског гробља чини капела око које се, као вечна стража, издижу чемпреси допремљени са Хиландара.
На предњој страни, испод Архангела Михаила, песник Војислав Илић Млађи је на гранитној плочи оставио песму као подсећање будућим поколењима и потомцима ових славних ратника:
Михаиловићи - чувари гробља
Први чувар је био Саво Михаиловић, Србин из Грбља (насеље у Црној Гори), један од оних који су ексхумирали сва српска војничка гробља на линији Солунског фронта. До своје смрти је са породицом живео у кућици у склопу гробља. Наследио га је син Ђуро Михаиловић који је гробље и његове реликвије током Другог светског рата чувао од нациста. Након смрти га наслеђује син Ђорђе Михаиловић који је у истој кућици живео са женом и ћерком. Чика Ђорђе је умро 2023. године и тако постао последњи чувар из своје породице... Сахрањен је са својом шајкачом од које се није одвајао, поред деде и оца. У септембру 2024. откривена му је и спомен биста. О њему је направљено неколико документарних емисија.
Једини крст на енглеском војном гробљу
Над енглеским гробљем (1.350 сахрањених ратника) доминира споменик, док су изнад сваког гроба засађене руже и постављена надгробна плоча, баш као и на многим њиховим гробљима широм света. Међутим, једини крст се налази на гробу Катарине Харлеј, подигнут од стране српских официра Допунске команде у знак захвалности за доброчинства која је ова храбра жена учинила за српски народ. Погинула је у Битољу пружајући помоћ приликом једног од бројних бомбардовања града 1917. године.
На њеном гробу је написано:
Катарина Мери Харлеј, рођена 3. маја 1853. године, умрла у Битољу 7. марта 1917 - жртви светског рата, племенитој Енглескињи, великој добротворки српског народа.
На надгробним плочама, које су у облику крста, додата су одређена слова или полумесец, као обележја која указују на вероисповест или земљу порекла погинулих војника из француских колонија. Тако слово S означава Сенегалце, полумесец припада Тунишанима, Алжирцима и Мароканцима, М означава војнике са Мадагаскара, H је симбол за војнике из Индокине, док Давидова звезда представља Јевреје.
Из Сенегала потиче 1.222 сахрањених војника, 343 из Северне Африке, а 398 из Индокине и Мадагаскара. Гробнице су организоване у велике целине, а крстови на надгробним плочама постављени су у двоструке редове.
Италијанско гробље (3.500 сахрањених ратника)
Италијански војници почивају у појединачним гробовима, обележеним једнообразним латинским крстовима. Поред тога, гробље красе и споменици које су њихови најближи подигли у знак сећања и почасти. Слично француском гробљу, и италијанско има своју капелу.
Руско гробље (493 сахрањена ратника)
На њему су сахрањени припадници Руског добровољачког одреда који се борио на Солунском фронту.
Место сећања и поштовања...
