+381 62 514 566
На врху Кајмакчалана, на надморској висини од 2.521 метар, месту које је заувек остало уписано у историју српске војске и Великог рата, обележено је 110 година од Кајмакчаланске битке и прослављена слава Спомен-капеле Светих апостола Петра и Павла.
Кајмакчалан је једно од најзначајнијих места страдања и победе српске војске на Солунском фронту. После голготе кроз коју је српска војска прошла током повлачења преко Албаније, борбе на овом суровом планинском врху у септембру 1916. године представљале су један од најзначајнијих тренутака њене историје.
Овогодишње обележавање било је посебно значајно јер су се на овом светом месту окупили потомци, поштоваоци историје, планинари и пријатељи из Србије, Републике Српске и Грчке, како би молитвом и сећањем одали почаст српским војницима који су своје животе положили за слободу.
Централни догађај поклоничког путовања било је молитвено сабрање на самом врху Кајмакчалана.
Уз благослов Српске православне цркве и високопреподобног архимандрита Методија, игумана Свете царске српске лавре манастира Хиландара на Светој Гори, помен су служили јеромонах Нектарије Хиландарац, у пратњи монаха Николаја, хиландарског сабрата.
View this post on Instagram
Том приликом освештани су славски дарови поводом славе Спомен-капеле Светих првоврховних апостола Петра и Павла, а затим је служен помен свим српским војницима који су страдали током борби на Кајмакчалану 1916. године.
Посебан значај овом догађају даје чињеница да је ово био први пут после 1940. године да су свештена лица Српске православне цркве присуствовала обележавању славе Спомен-капеле!
Верујемо да је овим сабрањем започета обнова једне важне традиције и да ће молитвено окупљање на Кајмакчалану наставити да живи и у годинама које долазе.
Кајмакчалан – место које окупља људе
Окупљање је реализовано захваљујући сарадњи бројних удружења из Србије и Грчке. Са једне стране активности је координисао Раде Кнежевић испред удружења „Отаџбина памти“ из Србије, који је покренуо иницијативу за окупљање планинара и организовао замену напуклог звона у Спомен-капели, док је организацију комеморативног програма на грчкој страни, у сарадњи са хиландарским монасима и бројним добровољцима, водила Биљана Марчета, председница Друштва грчко-српског пријатељства „Кајмакчалан“ из Едесе и власница туристичке агенције Магелан из Новог Сада.
Посебну радост представљало је присуство представника Друштва грчко-српског пријатељства са Крфа, чланова Удружења „Кајмакчалан“ из Београда, као и бројних планинара из различитих крајева Србије и Републике Српске, са којима смо се сусрели на самом врху планине.
Ново звоно поново је зазвонило на Кајмакчалану као симбол молитве, сећања и завета да подвиг српских војника никада не буде заборављен.
View this post on Instagram
Пут до Кајмакчалана није био само пут ка једном врху. Био је то пут сећања на историју Солунског фронта. Уочи доласка на Кајмакчалан обишли смо бројна места која сведоче о страдању, борби и присуству српске војске на простору северне Грчке током Првог светског рата:
Посебан тренутак био је боравак у селу Хриси, где нас је дочекао Хари Лазаридис, који је уз помоћ своје механизације уредио прилаз споменику палим Тимочким јунацима. Захваљујући његовом ангажовању, ово место је постало приступачније свима који желе да му се поклоне и сачувају успомену на страдале војнике.
View this post on Instagram
Након обиласка споменика, Хари нас је позвао у центар села на дружење и разговор, показавши велико гостопримство и поштовање према заједничкој историји која повезује наше народе.
По доласку у Едесу присуствовали смо свечаном отварању фото-изложбе „Македонски фронт“, у организацији Планинарског друштва из Едесе.
Организатор изложбе био је председник планинарског друштва г. Теодосиос Параскевопулос (Θεοδόσιος Παρασκευόπουλος), који је својим ангажовањем допринео да се историја Македонског фронта и значај ових места приближе широј јавности.
View this post on Instagram
Изложбу је отворио г. Јорданис (Данис) Џамџис (Ιορδάνης «Δάνης» Τζαμτζής), заменик регионалног гувернера Пеле (Αντιπεριφερειάρχης Π.Ε. Πέλλας), који је том приликом потврдио спремност да подржи иницијативе усмерене ка очувању и представљању српског културно-историјског наслеђа из периода Првог светског рата на простору северне Грчке.
Ова подршка представља значајан подстрек за наставак рада на представљању бројних споменика и места која сведоче о путу српске војске током Великог рата.
Посебну вредност овом путовању дали су наши водичи – историчар Владимир Дуловић и Игор Гојковић, аутор књиге о Кајмакчалану.
Захваљујући њиховом знању и посвећености, сваки локалитет који смо посетили добио је свој историјски контекст. На самом Кајмакчалану имали смо прилику да чујемо тачне положаје српских пукова током битке, да разумемо ток борби и услове у којима су се војници борили на суровом планинском терену.
View this post on Instagram
Ово путовање је наставак вишегодишњег рада на очувању културе сећања и представљању српских спомен-обележја и места везаних за Први светски рат на простору северне Грчке. Кроз рад портала Kajmakcalan.rs настала је иницијатива да се ова места, њихова историја и значај систематски представе нашој јавности, како би се успомена на подвиг српске војске сачувала и приближила новим генерацијама.
После силаска са Кајмакчалана посетили смо и Пожар Лутру, а последњег дана путовања поклонили смо се код споменика Дринској дивизији на месту Горничевске битке, која је претходила бици за Кајмакчалан.
Наше путовање завршили смо посетом Српском војничком гробљу у Битољу, где смо одали почаст бројним српским војницима који су своје животе положили током Великог рата.
Ово поклоничко путовање нас је још једном подсетило да је наша обавеза да чувамо успомену на оне који су нам оставили слободу у наслеђе.
Вечна слава и хвала јунацима Кајмакчалана и Солунског фронта!
