Удово, Северна Македонија. О Валандовском покољу 1915. године, када су Бугари на превару усмртили скоро три стотине наших војника, нисмо знали готово ништа. Сишавши у спомен-костурницу и видевши земне остатке тих младића, остали смо неми.
Костурино, Северна Македонија. Келтски крст остаје као тихо, али достојно сведочанство о томе да смо, када нам је било најтеже, добили савезнике којима се нисмо надали. Десета ирска дивизија покушала је, нас ради, новембра 1915. године, у летњој униформи коју је једино имала, да ослободи долину Вардара од далеко бројнијих Бугара, како се наша војска не би повлачила преко албанских врлети. Пострадало је четири хиљаде војника.
Поликастро, Грчка. Невероватан је осећај стајати на месту где је почео пробој Солунског фронта, догађај неизрециво важан за читаву нашу историју. Уз бисте председника влада савезничких земаља, налази се и биста нашег Николе Пашића.
Солун, Грчка. Нема тих речи које би описале наша осећања на овом светом месту. Осећај припадности и поноса својим прецима подсетио нас је зашто и јесмо то што смо, и зашто смо део ове приче. Древност Солуна, плаветнило Егејског мора и угодни разговори само су круна данашњег дана на нашем ходочашћу.
Дан 2. - СВЕТОСАВЦИ ОСВОЈИЛИ КАЈМАКЧАЛАН: ВИДОВДАН НА ,,КАПИЈИ СЛОБОДЕ"
,,Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака!"
Стазама наших див-јунака, пољима чудесне наталије рамонде, крај старих споменика и остатака ратних ровова, стигосмо на највиши врх планине Ниџе. На 2521 метара надморске висине, црква Светих апостола Петра и Павла и спомен-костурница поносно стоје као светионик прошлости и путоказ будућности.
Нека слике говоре више од речи.
Дан 3. - ЕДЕСА И БИТОЉ: СВЕТОСАВЦИ У ГРАДУ ЦАРА ДУШАНА И ГРАДУ КОНЗУЛА
Током последњег дана свог ходочашћа, обишли смо споменике Шумадијској и Тимочкој дивизији, који су тек мали део свих који постоје у грчкој регији Пела. Црква Успења Пресвете Богородице у граду Едеси, настала у време владавине цара Душана Силног, својом лепотом сведочи о старој српској слави, о којој и словенско име овог града, Воден, јасно казује. У Битољу, конзулском граду, сетили смо се и Бранислава Нушића, и славних ученика Битољске богословије, али и посетили наше војничко гробље у овом граду, друго по величини након Зејтинлика, оно што надима груди и испуњава поносом. Хитајући Марковом Прилепу, пошли смо пут Србије, оплемењени и радосни, са жељом да опет походимо сва ова света места.
