Хо Ши Мин - са Србима на фронту?

Када ми се уредник јавио са пријавом читаоца да проверимо тврдњу како је Хо Ши Мин (1890–1969) ратовао на страни Срба на Солунском фронту у Првом светском рату, нисам слутила да ће ово истраживање открити једну занимљиву причу.

Хо Ши Мин на Солунском фронту?

Први корак у истраживању био је да утврдим када и где се та тврдња први пут појавила. Читалац нам је послао текст са портала Телеграф из новембра 2021. године, у коме се наводи да је Хо Ши Мин ратовао заједно са српским војницима на Солунском фронту. Као извор, Телеграф је навео твитер-објаву Биљане Марчете, која је тврдњу засновала на презентацији Туристичке организације Едесе и наводима амбасаде Вијетнама у Грчкој.

У твиту се наводи и да је грчки новинар Солон Григоријадис интервјуисао Хо Ши Мина и да му је овај потврдио да је током Првог светског рата био у Едеси као војник Француске легије странаца.

Затим сам потражила извештаје на енглеском и грчком. Испоставило се да грчки медији од 2012. пишу о Хо Ши Мину на Солунском фронту, а та тема се поново актуализовала 2022. године, када је најављено подизање бисте Хо Ши Мину у Едеси. Истовремено, појављују се и негирања те тврдње.

Истина или лаж?

Према грчком порталу за проверу чињеница „Елиника хоуксес“, Хо Ши Мин је током 1916–1917. био у Енглеској и Француској, а не у Грчкој, што потврђују три кључне биографије: „Хо Ши Мин – биографија” Пјера Брушуа, „Хо Ши Мин о револуцији” Бернарда Фола и „Хо Ши Мин: живот” Вилијама Дуикера.

Портал је анализирао и сам интервју новинара Григоријадиса из 1965. године у Сајгону. Он је тамо срео старца „налик Хо Ши Мину“, али га нигде није експлицитно идентификовао. Такође, у том периоду је Хо Ши Мин документовано боравио у Ханоју, где је одржао говор, што чини његово присуство у Сајгону веома мало вероватним.

Грчки медиј „Ефсин“ критиковао је туризам у Едеси заснован на овој непотврђеној причи, укључујући и туре под називом „Стопама Хо Ши Мина“ и догађај „Александар Велики се састаје са Хо Ши Мином“.

Додатну потврду неверодостојности те приче дала је и професорка Олга Дрор са Тексашког универзитета A&M, која се бави истраживањем култа Хо Ши Мина. Она је указала да је опис „испитивања иза врата“ пре интервјуа више личио на легенду него на историјски догађај, и додала да је потребно више историјских доказа да би се оваква тврдња прихватила као чињеница.

На крају, Телеграф је објавио исправку свог текста, а и сама Биљана Марчета је похвалила моју анализу. За један фектчекерски текст, то је био више него добар исход.


Марија Земуновић, новинарка Трагача