Ове две епизоде трагичног Првог светског рата блиско су повезане иако широј јавности нису довољно познате. Ипак, врло су важне за историју балканских народа.
Дарданелска операција, познатија и као Битка на Галипољу одиграла се од краја априла 1915. до почетка јануара 1916. године. Као операција је била врло амбициозно замишљена у круговима британске морнарице оличених у личности првог лорда адмиралитета Винстона Черчила, потоњег ратног премијера Велике Британије током Другог светског рата. План је био вишеструк, да се заузме европски део Османске империје и да се она „изолује“ у Малој Азији и тиме се на неки начин избаци из рата. Међутим, главни циљ ове британско-француске акције је било „ослобађање“ мореуза Дарданели и Босфор, како би се брже снадбевало Руско царство, које је оскудевало у ратном и санитетском материјалу, али и у храни и енергентима. Ова акција изведена је махом уз помоћ британских колонијалних трупа регрутованих у Аустралији и Новом Зеланду, које су биле потпуно неискусне за амфибијско искрцавање и вођење оваквог рата на релативно уском простору. Можда једна од важнијих чињеница које су допринеле поразу војске Сила Антанте, јесте нестручност британског копненог официрског кадра. Колико год да то звучи невероватно, али за разлику од поморских официра који су бирани готово до перфекције, копнена војска није до 1916. развијана попут морнарице. Ова катастрофа, као и велики губици на Западном фронту, регрутација копнене војске из редова добровољаца утицаће на озбиљне промене око будућег организовања британских копнених снага почевши од 1916. године. Ова „авантура“ коштала је зараћене стране око пола милиона војника избачених из строја, а да никакве резултате није дала.