Ове две епизоде трагичног Првог светског рата блиско су повезане иако широј јавности нису довољно познате. Ипак, врло су важне за историју балканских народа.

Ослобођење мореуза


Дарданелска операција
, познатија и као Битка на Галипољу одиграла се од краја априла 1915. до почетка јануара 1916. године. Као операција је била врло амбициозно замишљена у круговима британске морнарице оличених у личности првог лорда адмиралитета Винстона Черчила, потоњег ратног премијера Велике Британије током Другог светског рата. План је био вишеструк, да се заузме европски део Османске империје и да се она „изолује“ у Малој Азији и тиме се на неки начин избаци из рата. Међутим, главни циљ ове британско-француске акције је било „ослобађање“ мореуза Дарданели и Босфор, како би се брже снадбевало Руско царство, које је оскудевало у ратном и санитетском материјалу, али и у храни и енергентима. Ова акција изведена је махом уз помоћ британских колонијалних трупа регрутованих у Аустралији и Новом Зеланду, које су биле потпуно неискусне за амфибијско искрцавање и вођење оваквог рата на релативно уском простору. Можда једна од важнијих чињеница које су допринеле поразу војске Сила Антанте, јесте нестручност британског копненог официрског кадра. Колико год да то звучи невероватно, али за разлику од поморских официра који су бирани готово до перфекције, копнена војска није до 1916. развијана попут морнарице. Ова катастрофа, као и велики губици на Западном фронту, регрутација копнене војске из редова добровољаца утицаће на озбиљне промене око будућег организовања британских копнених снага почевши од 1916. године. Ова „авантура“ коштала је зараћене стране око пола милиона војника избачених из строја, а да никакве резултате није дала.

Грчка шизма

У јесен 1915. године француској команди, која је сматрана озбиљном копненом силом, било је јасно да до извлачења трупа са Галипоља мора доћи. Они ће полако своје трупе извлачити и пребацивати северно од Солуна, како би се помогли ратни напори Краљевине Србије, која је била пред колапсом после велике немачко-аустроугарско-бугарске офанзиве у октобру 1915. године. Током лета 1916. биће успостављен нови Солунски фронт, који је у светској литератури познат и као Македонски фронт или Фронт пет армија. Формирање овог фронта имаће и великих импликација и на саму Грчку у којој је од 1914. текао један озбиљан политички процес, познат као „Грчка шизма“, односно сукоб грчког краља Константина I и председника грчке владе Елефтериоса Венизелоса. Краљ који је германског порекла желео је по сваку цену да Грчку држи у неутралном положају, што је одговарало настојањима Централних сила, док је Венизелос био пробритански оријентисан и желео је да Грчка буде ближа Силама Антанте. Присуство француске и других савезничких војски, давао је „ветар у леђа“ тадашњем грчком премијеру и стварао бољу позицију у политичком сукобу са краљем. Такође не треба скрајнути и онај „митолошки“ моменат, а то је да је сукоб са Османском империјом будио вишевековне жеље Грка да поново ослободе Константинопољ (Истанбул).


Аутор: Јован Милинковић, професор историје