Све о Кајмакчалану на једном месту - Албанска голгота

Све је почело октобра 1915. године када су удружене немачке, аустроугарске и бугарске снаге напале Србију. Иако је српска војска више од месец дана пружала жесток отпор надмоћном непријатељу, донета је одлука да се војска и државни врх повуку према Јадранском мору.

Како је текло повлачење?

Повукло се више од 400.000 људи. Након седнице команданата армија у Пећи, којом је, у одсуству Врховне команде, председавао војвода Степа Степановић, дефинитивно је напуштена свака помисао на контраофанзиву.

Прва колона, у којој су били краљ, чланови владе и дипломатски кор, кренула је 26. новембра 1915. из Призрена, правцем преко Љум-Куле и Везировог моста ка Љешу.

Истовремено, главнина српске војске – све три армије и Одбрана Београда – кретала се преко Андријевице, Подгорице и Скадра.

Тимочка војска се повлачила трећим путем: преко Косова, Дебра, Елбасана, Тиране и Драча.

На залеђеним и непроходним планинским путевима, са скоро никаквом храном, српска војска и велики број избеглица пролазили су кроз праву голготу. Исцрпљеност, глад и зима односили су хиљаде живота. Напади су долазили и од албанских племена која нису признавала Есад-пашу Топтанија, албанског владара који је важио за савезника и пријатеља Србије.

Између 15. и 21. децембра 1915, око 160.000 српских војника скупило се у околини Скадра, где су чекали одлуке савезника – или о реорганизацији на том простору или о евакуацији. Према проценама, до тог тренутка изгубљено је више од 20.000 војника, а страдања цивила који су их пратили била су још већа.

Глад и смрт...

Страдање се није завршило доласком у Скадар и Љеш. Глад и болести наставиле су да односе животе, чак и на улицама ових градова. Лука Свети Јован Медовски, због плитког дна и пешчаног састава, није могла да обезбеди сигуран транспорт. У близини се налазила непријатељска морнаричка база, због чега је сваки други брод био потопљен, а допремање хране онемогућено.Савезници у почетку нису имали јасан план шта чинити са српском војском која је умирала на албанској обали. Тек након снажне дипломатске иницијативе руског цара Николаја II, британске, француске и италијанске снаге коначно су почеле организовану евакуацију српских трупа и цивила.

Српска војска, изнемогла, болесна и исцрпљена, морала је пешке да пређе још 250 километара, преко блатњавих и мочварних терена, до луке Валона на југу Албаније. Тек одатле је започела евакуација италијанским бродовима на острво Крф.

Према подацима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, током повлачења од Београда до Крфа, које је трајало око три месеца и обухватало преко 700 километара, живот је изгубило 77.455 војника и око 140.000 цивила.


Аутор: Др Александар Животић
Филозофски факултет у Београду
*текст приредила Невена Младеновић, дипломирани туризмолог

Не пропустите ништа!

Претплатите се на наш билтен и будите први који ће сазнати о новостима, промоцијама и ексклузивним понудама.