Једна од 10 земаља
Посебно интересантан детаљ је развој авијације почетком XX века. Како је кренуло пионирско истраживање, тако је авијација у свом повоју нашла сврху и у ратном ваздухопловству. Краљевина Србија се може подичити чињеницом, иако је у питању мала и сиромашна балканска краљевина, улази у ред међу првих 10ак земаља које су увеле ратно ваздухопловство. У прилог овом податку иде и чињеница да је на почетку Великог рата Аустро-Угарска махом вршила извиђања уз помоћ балона, а развоју и организовању озбиљног ваздухопловства се посветила тек пред крај рата, захваљујући опет једном Србину у њеној служби - Михаилу Лукићу.
Имао је неславну судбину, после рата постао је официр Краљевине Југославије, али се у Другом светском рату ставио у службу НДХ, као један од ретких 19 Срба генерала Павелићеве монструозне творевине.
Први ваздухоплови Краљевине Србије
Краљевина Србија купила је прве авионе 1912. године, а 24. децембра донета је одлука о формирању српске Ваздухопловне команде. Тако је постала једна од првих држава у свету које су имале војну авијацију. Авиони су употребљени врло брзо, у балканским ратовима.
Први ваздухоплови били су јако крхке конструкције, направљени од дрвета, лепка, платна и клавирских жица. Имали су слабе моторe, од 50 до 70 коњских снага.
Почетак Првог светског рата затекао је српско ваздухопловство са шест пилота, девет авиона и два балона. Задатак пилота био је да извиђају правац продирања непријатеља. Информације које је српској команди доставило ваздухопловство допринеле су великим победама копнене војске у Церској и Колубарској бици.
Борбе у ваздуху није било јер ни аустроугарски ни наши авиони у то време нису били наоружани. Забележено је да је једном приликом српски пилот Миодраг Томић летео је у сусрет непријатељском авиону и да су аустроугарски пилоти пуцали на њега из пиштоља.
Услед честих кварова и удеса српска авијација је после неколико месеци рата имала само један исправан авион, па је затражила помоћ савезника. Француска је 1915. године послала ескадрилу од 12 савремених авиона „морис фарман”, која је била потчињена српској Врховној команди.
Нишанџија Рака Љутовац
Такође можемо се похвалити и пионирским развојем против-ваздушне одбране. Радивоје Рака Љутовац, нишанџија једног топа, оборио је 30. септембра 1915. изнад Крагујевца непријатељски авион.
Био је то први авион који је оборен изнад Краљевине Србије и први авион оборен артиљеријом.
Први српски наоружани авион био је „олуј”, тачније авион типа „блерио” 11, који је добијен од Француза. На њему је постављен митраљез „шварцлозе”.
Српска аеропланска ескадра
Током аустријско-немачко-бугарске офанзиве непријатељ је ангажовао више од сто авиона. Српска војска била је принуђена на повлачење, а са њом се повлачила и француска ескадрила која је стигла све до Косова. Међу њима је био и добровољац пилот поручник Милан Растислав Штефаник, Словак.
Евакуација која је извршена под командом српске војске, авиони су први пут у историји авијације употребљени за транспорт рањеника и болесника.
Српска аеропланска команда је са Крфа пребачена у Микру, крај Солуна. Ту су организоване школе за обуку пилота и радионице за поправку авиона. Уз помоћ савезника 1916. године формирана је Српска аеропланска ескадра, састављена од пет француско-српских ескадрила. Прва ескадрила коју су чинили само српски, тада већ добро обучени и искусни пилоти, формирана је 17. јануара 1918, а већ 1. маја по истом принципу и 2. српска ескадрила.
Српски пилоти учествовали су и у пробоју Солунског фронта и успели да оборе тридесетак бугарских и немачких авиона. Са око 3.000 летова дали су велики допринос ослобађању отаџбине.
Написао Јован Милинковић, професор историје
