Први светски рат је био велики изазов за једну малу и релативно сиромашну краљевину попут Краљевине Србије. Иако је била богата људским и природним ресурсима, Краљевина Србија је тек после смене династија 1903. године почела озбиљније да се развија у индустријском смислу. То је била последица политичких и демократских тенденција, али и изазова који је наметнут током Царинског („Свињског“) рата са Аустроугарском од 1906. до 1911. године. Тај развој и непосредна политичка опасност од суседне моћне Aустроугарске монархије, посебно наглашене у време Анексионе кризе 1908/1909. године, битно је утицао и на даље унапређење српске војске.
Међу најопремљенијим војскама на свету
Колико је свест о опасности од Аустроугарске монархије била изражена, говори и чињеница да је врховна команда српске војске посветила велики значај технолошким иновацијама које су пратиле развој наоружања почетком 20. века. Краљевина Србија, сходно тим тенденцијама, ушла је у ред првих десет земаља на свету које су увеле модерну авијацију, као вид подршке и јединица за осматрање, куповином прва три „аероплана.“ Такође и новине које је америчка војска увела, на основу својих искустава из грађанског рата, а везано за третирање војника у случају рањавања, како би се смањила могућност сепсе и смањио број ампутираца међу рањеницима. Као директан резултат је да је Краљевина Србија током Првог светског рата имала око 8% ампутираца међу рањеним војницима, док у осталим војскама Европе се тај број кретао између 30% и 50%. Потом треба навести да је војна обавештајна служба пре балканских ратова под управом мајора Драгутина Димитријевића Аписа набавила преносне уређаје за прислушкивање телефонских и телеграфских веза, што је омогућило прецизније обавештавање о кретању и намерама противника. Као круна те модернизације јесте чувено “Топовско питање“ и набавка најмодернијих топова и хаубица. Куповина француске артиљерије Шнајдер-Крезо, Краљевину Србију је сврстало у ред најопремљенијих војски тог времена, а у питању је била мала и сиромашна балканска краљевина.
Српски официри