Аридеа - подсетник на важност логистике током Солунског фронта
Током Првог светског рата, Аридеа (Αριδαίας) је била важна тачка у снабдевању Солунског фронта јер је до ње, железничком пругом допремано наоружање и друге потрепштине за фронт.
У Аридеи се налазило и једно од многобројних гробаља српских војника које је касније есхумирано и остаци пренешени на гробље Зејтинлик у Солуну. На том месту је данас споменик посвећен Шумадијској дивизији који се налази на ободу градског гробља.
У оквиру програма посете Кајмакчалану који обухвата минимум 2 ноћи посећујемо железничку станицу и споменик.
Стара железничка станица у Аридеи
Линија железничке пруге којом би се олакшало снабдевање и транспорт наоружања, хране и других потрепштина од Солунске луке било је кључно за исход битака које су се водиле на Солунском фронту. Из тих разлога је 1916. године започета изградња железничке линије Decauville ширине 60 цм, која је полазила од железничке станице у Скидри. До места Ксифјани пруга стиже у лето 1916. године а до Аридее тек 1917. године. Тада је и започела изградња станице која ће послужити за даље отпремање потрепштина до фронта северно од Аридеје. Вероватно ће управо то и бити кључно за исход битке на Добром пољу (30-так км од Аридеје) 1918. године после које су Бугари капитулирали.
Радове на изградњи пруге као и ове станице изводиле су инжењерске јединице српске војске, под командом генерала Премовића, а железнички материјал обезбедила је француска војска (унапред припремљене шине Aine Corbeil и вагоне Decauville).*
У октобру 1916. исте године одлучено је да се продужи ка северу, до села Промахос (још 7,5 км).
Зграда је рестаурирана са намером да буде локални Музеј природне историје али он не ради и делује запуштено.
Споменик Шумадијској дивизији на гробљу у Аридеи
На гробљу у Аридеи се налази и споменик Шумадијској дивизији на ком су уклесана бојна поља на којима се борила српска војска:
Сокол, Добро Поље, Катунац, Ветреник, Голо Било. На задњој страни је натпис:
Палим борцима, 1916-1917
ГРОБОВИ ОВИ ЈУНАКЕ КРИЈУ И СВЕТУ КАЗУЈУ:
ИЗ НАШЕ СЕ КРВИ СЛОБОДА ВИЈЕ, И ВАСКРС СРБИЈЕ!
ШУМАДИЈСКА ДИВИЗИЈА
Интересантно је да су у лето 2024. године општинске власти града Аридеа, рестаурирали и очистили споменик, избетонирали простор око споменика и додали макету грчке цркве као место за паљење свећа. Хвала им.
Околина Аридее
У ширем подручју Аридее има много споменика, спомен чесми, напуштених српских гробља, од којих је нека тешко пронаћи а нека од њих су и уништена од стране трагача за златом. Откуд претпоставки да у гробовима или око њих има злата, сазнаћете ако кренете са нама на неку од наших
тура.
Споменик код села Шест платана (Εξαπλάτανο)
Споменик је Дринској дивизији, иако наслов више није читак што због природног хабања али претпоставља се и људског интервенисања. Споменик је реновиран пре више година на одговорност локалног просветног друштва. До њега постоје путокази а локалци воде рачуна о њему. Претпоставља се да је иза споменика простор на којем је било српско гробље, које је есхумирано 1931. године. Занимљиво је да на том простору власник не узгаја ништа, баш као и на неким другим парцелама где су били српски гробови по Грчкој.
Железничка станица у селу Апсалос (Άψαλος)
Кроз Апсалос је такође прошла пруга која је имала овде и своју станицу. За разлику од станице у Аридеи, испред је сачуван део старе пруге, а на њој се и даље налазе два ручно управљана вагонета.
У селу Апсалос налазила се српска војна болница и центар за евакуацију рањеника. Ту се данас налази спомен фонтана српској војсци. Данас је станица реновирана и служи као друштвени центар.
Одавде је настављао један крак пруге до Орме (13,4 км).
Остаци моста код села Ксифјани (Ξιφιανή)
Током лета 1916. до овог села је била изграђена пруга уског колосека која је полазила од Скидре. То би значило да је ово била тачка одакле је пругом могло стизати тешка артиљерија из Солунске луке а одатле је на коњима и магарцима допремано до Кајмакчалана и других околних планинских врлети. Тек у наредним месецима, изградњом овог моста гради се пруга која ће бити завршена 1917. године а која ће повезати Скидру и Аридеу (укупно 28,9 км). Мост је био дволучни, дужине 20 м.
Железничка станица је била на месту где се данас налазе просторије локаног клуба на стадиону. Мост је био метални, ослоњен на 4 или 6 металних носача.
Спомен чесма код села Ксифјани (Ξιφιανή)
Спомен чесма се налази на старом путу. Табла са чесме је уклоњена. Постоји иницијатива локалних планинара да се чесма реновира и среди. Обраћали су се српком конзулату у Солуну али одговор нису добили.
Споменик (и гробље) код села Хриси (Χρυσή)
Пронашли смо не само споменик већ према сведочењу мештана и гробље српских војника Тимочке дивизије. Споменик се налази на тешко приступачном брдашцету обрасло шибљем. Срушен зарастао у коров и давно оборен. У романском стилу, окренута према северу (Србији?). На њему се види табла на којој пише:
Под кожухом сурим Тимочана палих, Вељкових јунака, Синђелића младих, овде леже тела.
О, Србијо, дивна. Ми смо овде стали, Кад Каина казниш, сећај нам се дела!
Према библијском предању Каин је братоубица и симбол издаје, зависти и неправде.
Ова порука на овом месту је заиста занимљива обзиром на чињеницу да је у овом селу током рата било већинско бугарско становништво. Део њих је мобилисан у грчку војску која је учествовала у битци код Доброг поља 1918.г. борећи се на страни савезника а против свог народа који је био на непријатљској страни.
Све ово показује сложеност идентитета и ратова на Балкану, где су суседи и рођаци често били на супротним странама. Симболика Каина у натпису може представљати не само непријатеља, већ и трагедију братског сукоба међу Словенима.
У околини овог села се налази и тврђава још из доба Византије која је се тренутно рестаурира.
Железничке станице у Мегаплатанос (Μεγαπλάτανος) и Поликапри
Још једна железничка станица на прузи коју су савезници градили од Апсале до Орме (13,4 км), изграђена 1917. године у месту Мегаплатанос (стари назив Бизово). Зграда станице је сада приватно власништво. У Поликапри (стари назив Пољана) је такође још једна станица на овој линији.
* подаци су из књиге професора Власис Власидиса са Солунског универзитета "Између сећања и заборава - Споменици и гробља Македонског фронта (1915-1918)"
ΜΕΤΑΞΥ ΜΝΗΜΗΣ ΚΑΙ ΛΗΘΗΣ: ΜΝΗΜΕΙΑ ΚΑΙ ΚΟΙΜΗΤΗΡΙΑ ΤΟΥ ΜΑΚΕΔΟΝΙΚΟΥ ΜΕΤΩΠΟΥ (1915-1918), Συγγραφέας: Βλάσης Βλασίδης
