Аридеа је градић који се налази непосредно испод Могленских планина односно локација на којима су од 1916-1918. вођене борбе на Солунском фронту и где је 15. септембра 1918. пробијен Солунски фронт, после чега Бугари убрзо капитулирају а потом следи и крај Великог рата.
На 10-так км од Аридеје, у правцу Кајмакчалана налази се једна од чаробна Пожар Лутра - једна од најпознатијих грчких бања. Данас овде туристи из целог света уживају купајући се у реци која у свом кориту има и изворе топле воде од чак 36 степени.
Не знамо (још увек) да ли су војници знали за благодети ове воде, али зна се да су положаји српске војске били непосредно изнад локације данашње бање, у селу Горњи Пожар (данас село више не постоји) и да су туда били правци за Сокол, Гривицу, Добро поље, Ветерник. Две године је српска војска провела у овим планинама у рововском рату под екстремним условима. Управо су ти услови, као и жеља повратак у отаџбину и својим породицама били разлог због којег су Срби инсистирали на што бржем окончању рата.
Данас је Аридеа један занимљив градић са нешто мање од 7.000 становника чија општинска власт улаже напоре да се очувају српски споменици из Првог светског рата на њеној територији.
Током Првог светског рата, Аридеа (грч. Αριδαίας) је била важна тачка у снабдевању Солунског фронта јер је до ње железничком пругом допремано наоружање и друге потрепштине за фронт.
Због близине линије фронта, у близини Аридеје се налази мноштво српских меморијала који завређују пажљу како потомака тако и свих поштовалаца њихове патње и жртве.
Споменик Шумадијској дивизији
У Аридеи се налазило и једно од многобројних гробаља српских војника које је касније есхумирано а остаци пренешени на гробље Зејтинлик у Солуну. На том месту је данас споменик посвећен Шумадијској дивизији који се налази на ободу градског гробља. На овом споменику, на предњој страни су уклесани називи бојних поља на којима се борила српска војска у околини овог града: Сокол, Добро Поље, Катунац, Ветреник, Голо Било. На задњој страни је натпис:
Палим борцима, 1916-1917
ГРОБОВИ ОВИ ЈУНАКЕ КРИЈУ И СВЕТУ КАЗУЈУ:
ИЗ НАШЕ СЕ КРВИ СЛОБОДА ВИЈЕ, И ВАСКРС СРБИЈЕ!
Шумадијска дивизија
Интересантно је да су у лето 2024. године општинске власти града Аридеа, рестаурирали и очистили споменик, избетонирали простор око споменика и додали макету грчке цркве као место за паљење свећа. Хвала им.
Стара железничка станица у Аридеи
Линија железничке пруге којом би се олакшало снабдевање и транспорт наоружања, хране и других потрепштина од Солунске луке било је кључно за исход битака које су се водиле на Солунском фронту. Из тих разлога је 1916. године започета изградња железничке линије Decauville ширине 60 цм (уског колосека), која је полазила од железничке станице у Скидри (у то време назив је био Ветрекоп). До места Ксифјани пруга стиже у лето 1916. године а до Аридее тек 1917. године. Тада је и започела изградња станице која ће послужити за даље отпремање потрепштина до фронта северно од Аридеје. Вероватно ће управо то и бити кључно за исход битке на Добром пољу (30-так км од Аридеје) и коначног пробој фронта 1918. године, после којег су Бугари капитулирали.
Радове на изградњи пруге и станице изводили су инжењерске и железничке јединице српске војске, под командом генерала Прентовића, а железнички материјал обезбедила је француска војска (унапред припремљене шине Aine Corbeil и вагоне Decauville).*
У октобру 1916. исте године одлучено је да се пруга продужи ка северу, до села Промахос (још 7,5 км) подно Ветерника. У згради се сада налази локални музеј природе. На жалост, поред приказа бројних биљних врста из околине, нема Наталијине рамонде - цвета који је постао симбол којим Срби обележавају страдања и препорода српске војске током Великог рата.
Околина Аридее
У ширем подручју Аридее постоји мноштво споменика, спомен чесми, локација на којима су била српска гробља, .... Нека од њих обилазимо током наших тура а у склопу наших волонтерских акција које радимо почетком новембра обилазимо их све.
Споменик код села Шест платана (грч. Εξαπλάτανο)
Споменик је Тимочкој дивизији, иако наслов више није читак што због природног хабања али и људског интервенисања. На споменику су била имена из 15-ог пука: Сима Негровић, поднаредници Милутин Милојковић и Мирко Јовановић, редов Аврам Недељковић (2. батерија артиљеријског пука), Љубомир Станковић (2. чета пионирског полубатаљона) и Чедомир Грчак, рефлекторско одељење 2. армије. У близини се налазило 3. завојишта Тимочке дивизије (то су места на којима су се нјпре збрињавали рањеници са фронта). Споменик је реновиран пре више година од стране локалног просветног друштва. До њега постоје путокази а локалци воде рачуна о њему. Претпоставља се да је иза споменика простор на којем је било српско гробље, које је есхумирано 1931. године. Занимљиво је да на том простору власник не узгаја ништа, баш као и на неким другим парцелама где су били српски гробови по Грчкој.
Споменик (и гробље) код села Хриси (грч. Χρυσή)
Пронашли смо не само споменик већ према сведочењу мештана и гробље српских војника Тимочке дивизије (у међувремену утврдили да је гробље есхумирано а остаци војника пренети на Зејтинлик). Споменик се до септембра 2025.г. налазио на тешко приступачном брдашцету обраслом шибљем у атарима око села, срушен као да је некад давно миниран. У романском стилу, окренут према северу (Србији?), на споменику стоји натпис:
Под Кожухом сурим, Тимочана палих, Вељкових јунака, Синђелића младих, овде леже тела.
О, Србијо дивна. Ми смо овде стали, Кад Каина казниш, сећај нам се дела!
У наставку погледајте емотивни снимак открића гробља...
У овом селу али на другом крају, тачније код старе цркве која је на ободу села, налазила се и велелепна чесма која је била подигнута у спомен Тимочкој дивизији. Постоје фотографије и нацрт локације али чесме на жалост више нема. У мају 2025. уз свесврдну помоћ представника села и багера којим је лично управљао покушали смо наћи бар остатке чесме али неуспешно.
У околини овог села се налази и тврђава из доба Византије која је се тренутно рестаурира.
Железничка станица у селу Апсалос (грч. Άψαλος) - Драгоманци
Кроз Апсалос је такође прошла пруга која је имала овде и своју станицу. За разлику од станице у Аридеи, овде је испред сачуван део старе пруге, а на њој се и даље налазе два ручно управљана вагонета. Данас је станица реновирана и служи као друштвени центар. Одавде је настављао један крак пруге до Орме (Тресино), где је био штаб генерала Друге српске армије - Степе Степановић (13,4 км).
Непосредно иза станице налазила се наша чувена Прва хируршка болница и центар за евакуацију рањеника. Болницом је руководио отац српске хирургије др Михајло Петровић (санитетски пуковник), уз његовог учитеља, хирурга светског гласа, г. др Војислава Субботића, оснивача Медицинског факултета у Београду. Др Петровић је уредно водио дневник тако да о болници и импровизацијама у њој постоје бројни детаљи. Међу њима и проналазак решења за грејање болесничих постеља.
У склопу болнице било је и очно одељење са 120 кревета којим је руковоцио др Ђорђе Нешић. Данас Институт за очне болести Медицинског факултета у Београду с правом носи његово име.
Остаци моста код села Ксифјани (грч. Ξιφιανή)
Током лета 1916. године до овог села је била изграђена пруга уског колосека која је полазила од Скидре. То би значило да је ово била тачка докле је стизала тешка артиљерија из Солунске луке а одакле је на мазгама допремана до Кајмакчалана и других околних планинских врлети. Тек у наредним месецима, изградњом моста гради се пруга која ће бити завршена 1917. године а која ће повезати Скидру и Аридеу (укупно 28,9 км). Мост је био дволучни, дужине 20 метара, метални, ослоњен на 4 или 6 металних носача.
Железничка станица је била на месту где се данас налазе просторије локаног фудбалског клуба на стадиону.
Спомен чесма код села Ксифјани
Спомен чесма Шумадијској дивизији се налази на старом путу ка овом селу. Табла са чесме је уклоњена. Иницијативу за сређивање ове чесме први су упутили планинари из Едесе нашем конзулату у Солуну још у фебруару 2024. Одговора није било. Потом су у јесен 2025. волонтери из Тимочке крајине уз уредницу овог сајта Биљану Марчета, организовали састанак са општинском управом Аридеје и добили дозволу да се околина чесме очисти од високог растиња. Уз одобрење градоначелника Аридеје и обезбеђивање превоза и још два човека из локалног комуналног предузећа акција је успешно спроведена у дело. Том приликом смо сазнали и да постоји могућност да вода поново потече овом чесмом али је потребно да се обезбеди и одлив воде. Градоначелник нам је рекао да је у плану да се и то среди.
Железничке станице у Мегаплатанос (грч. Μεγαπλάτανος) и Поликапри
Још једна железничка станица на прузи коју су савезници градили од Апсале до Орме (13,4 км), изграђена 1917. године у месту Мегаплатанос (стари назив Бизово). Зграда станице је сада приватно власништво. У овом селу нашли смо једну лепо уређену чесму из 1917.г.
У Поликапри (стари назив Пољана) је такође још једна станица на овој линији.
* подаци су из књиге професора Власис Власидиса са Солунског универзитета "Између сећања и заборава - Споменици и гробља Македонског фронта (1915-1918)"
ΜΕΤΑΞΥ ΜΝΗΜΗΣ ΚΑΙ ΛΗΘΗΣ: ΜΝΗΜΕΙΑ ΚΑΙ ΚΟΙΜΗΤΗΡΙΑ ΤΟΥ ΜΑΚΕΔΟΝΙΚΟΥ ΜΕΤΩΠΟΥ (1915-1918), Συγγραφέας: Βλάσης Βλασίδης
