Германски геостратешки план
Од развоја железнице и њене масовне употребе у комерцијалне сврхе, паралелно је ишао и развој и употреба у војне сврхе. У томе је предњачила Немачка царевина под Отом фон Бизмарком, која је после уједињења 1871. године закаснила у трци за колоније. Због потребе за преко неопходним сировинама за свој убрзани развој индустрије, Немачка од 80их година XIX века намеће ново питање у спољној политици - Нова колинијална подела света, што ће и бити главни узрок избијања Великог рата.
Србија ће се придружити том развоју кроз Железнички уговор из 1881. године са Аустро-Угарском, као део обавезе преузет после Берлинског конгреса 1878. године и стицања независности. Иако је развој железнице код нас почео као део великих интереса германских геостратешких планова "Продора на исток", ипак ће се рани развој железнице показати као врло користан током Царинског рата 1906-1911, а посебно током балканских ратова и Великог рата. Повезаност Краљевине Србије са тада највећом балканском луком Солуном, била је кључна за успешно одолевање аустроугарским притисцима са почетка XX века.
Српска државна железница
Школовање железничара самим тим било је кључно за успешан развој железничког саобраћаја. Релативно добро организована Српска државна железница (СДЖ) била је кључна и за време ратних дејстава од 1914. године. На северу и северозападу земље железница је дала немерљив допринос евакуацији цивила из ратим захваћених подручја, али и бржи транспорт војске на линију фронта. Железница је овенчана славом у време Колибарске битке, када је брзо решила транспорт француске муниције која није била адекватна. Осим тога СДЖ је имала и седам санитетских возова који су били укључени у успешно збрињавање рањеника.
Окупација железнице
Тежак тренутак је била велика немачко-аустроугарско-бугарска офанзива 1915. године, када је српска војска кренула у свој надчовечански подвиг преко албанских врлети. Железничаре ова судбина није заобишла. Колики је значај железнице говори и податак да је у окупираној Србији директно Немачка преузела контролу над њом, како би успоставила несметану везу од Берлина до Истанбула, преко Београда до Ниша и Софије за турску престоницу. Оно што је Краљевина Србија успела да спаси је 10 локомотива и 532 вагона различитог типа, који су се обрели у Грчкој. Касније стиже помоћ из САД у виду делова за монтирање 10 локомотива и 99 вагона.
Солунски фронт
Српски железничари су се после опоравка на Крфу, настављају да се баве својим послом. По формирању Солунског фронта, укључени су у реконструкцију пруга нормалног колосека у северној Грчкој. Заједно са француским и британским железничким четама реконструисали су пруге које воде од Солуна ка Ђевђелији, Битољу и Серезу.
Колико је озбиљна била српска држава у тим тешким временима говори и чињеница да је СДЖ водила рачуна о својим железничарима. Старији и искуснији железничари су наставили рад на француским железницама, док су млађи послати на школовање и обуку у "Француско-српску професионалну железничку школу" отворену средствима Компаније орлеанских железница у Туру (Француска) 1916. године.
У сваком случају, допринос српских железничара током битке на Кајмакчалану, а поготово у време пробоја Солунског фронта 15. септембара 1918. је био огроман и заслужује много већу пажњу, јер је сваки сегмент српског друштва тада дао немерљив допринос славној победи, а железница је у самом врху, раме уз раме са српском јуначком војском.
Написао Јован П. Милинковић, професор историје
