+381 62 514 566
Кајмакчалан - капија слободе у Првом светском рату
Кајмакчалан је био стратешки изузетно важан врх на граници Грчке и старе Србије а битка која се одиграла 1916. године била је једна од најкрвавијих на Солунском фронту током Првог светског рата. Међутим, прво је било потребно да се почетком лета 1916. године опорављена српска војска бродовима пребаци са Крфа у Солунску луку где ће се придружити другим савезничким војскама које ће формирати Солунски фронт. Ту 129.000 српских војника добија артиљерију и другу опрему, а потом се распоређују на централни део фронта од Вардара (Аксиос) до Лерина (грчки назив Флорина).
Битка на Кајмакчалану се одиграла у другој половини 1916. године. Мало је битака у светској историји које су се одиграле на висинама као на Камакчалану. На 2525м надморске висине је бугарска војска утврдила своје положаје. Колико је освајање овог врха било значајно говори чињеница да су Бугари овај врх назвали "Борисов град" док је за Србе био "Капија слободе". После Албанске голготе и опоравка на Крфу, српској војсци се журило у домовину. Победа српске војске после две недеље крвавих борби плаћена је великим жртвама: 4800 страдалих и 2000 несталих српских војника, уз 30.000 војника ван строја.
Светска јавност се изненадила да је непокорива српска војска, њене три армије, потпомогнуте француско-руском армијом, 16.9.1916. године у рано јутро отпочела артиљеријски напад. Наредних деветнаест дана крвавих борби, ова славна победа је одјекнула у рангу победа на Церу и Колубари. Колика је била јачина ове снажне борбе, може одговорити податак да је врх Кајмакчалана снижен за четри метра од силног гранатирања, те данас износи 2521 метар надморске висине.
Од укупних 35.000 српских војника и официра погинулих дуж целе линије Солунског фронта, ова победа је однела 4643 војника и официра. Потоњи краљ Александар Карађорђевић је својим погинулим саборцима одао почаст подигавши међу облацима Спомен-капелу са костурницом, са посветом:
“Мојим див-јунацима неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и остадоше овде као вечни стражари на прагу отаџбине”. Ограда је подигнута од испаљених граната увезаних тешким ланцима.
Арчибалд Рајс је Швајцарац, велики пријатељ Срба и сведок злочина над српским народом у Првом светском рату. Желео је да му срце почива на Кајмакчалану, тамо међу својим пријатељима које је толико волео...
Срце је било смештено у урни која се и даље налази у капели. На њој пише:
Овде у овој урни
на врху Кајмакчалана
Златно срце спава
Пријатеља српског
из најтежих дана
Војника правде, истине и права
Швајцарца Рајса, ком нек је слава!
Шта је касније било са срцем и зашто га више нема на Кајмакчалану, сазнајте овде.
Аутор: Јана Тодоровић, студент туризма
*један од извора: Заборављени догађаји Великог рата - Милан Богојевић
