Подрињски војвода Јеврем Обреновић
Настанак српске војске везује се за младу Кнежевину Србију и њену борбу за аутономију у оквиру Османске империје, али посебно за настојање да се стекне коначна независност после вишевековног ропства. Српска војска је формирана 1829. године настојањима војводе подрињског Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша.
Први састав је чинило око 100 младића који су били његова лична пратња, регрутованих из дринског, шабачког, ваљевског и београдског округа. После 1833. године кнез Милош шаље 30 младића на школовање у Русију, који ће бити први потпоручници српске војске, а извршена је регрутација око 2000 младића.
Устројство српске војске
Рад на формирању војске је настављен, посебно у време кнеза Михаила када је 1861. године донешен Закон о народној војсци, којим се регрутни потенцијал попео на око 100.000 војника, 17 пукова пешадије, 17 коњичких ескадрона, 17 пионирских (инжињерских) одељења и 6 батерија топова.
Законом о устројству војске из 1883. године организовано је пет дивизијских области, а међу њима и Дринска, а сама Дринска дивизија је формирана 1885. године у време Српско-бугарског рата.
Допринос Дринске дивизије
Њена најзначајнија ангажовања су ипак везана за балканске ратове и Први светски рат. Током Првог балканског рата 1912/1913. је ратовала у саставу Прве српске армије и дала је немерљив допринос током Кумановске битке, а потом и у Битољској бици у новембру 1912. године.
Потом је укључена у састав Треће српске армије и учествовала у садејству са црногорском војском током опсаде Скадра.
У време Другог балканског рата опет је у саставу Прве српске армије и под командом пуковника Стевана Хаџића и учествовала је у Брегалничкој бици. У септембру 1913. Дринска дивизија је активирана за време албанске побуне на Косову и Метохији.
Први светски рат је Дринску дивизију дочекао у саставу Треће српске армије са центром у Обреновцу и после продора аустро-угарске војске у Србију преко Дрине, имала је задатак да спречава даљи продор од Шабца ка Београду. На почетку рата је била под командом Драгутина Димитријевића Уче, а потом пуковника Крсте Смиљанића. Ова дивизија се истакла током Церске битке и Дринске операције. У офанзивној фази Колубарске битке поново је у саставу Прве српске армије.
Током велике непријатељске офанзиве у јесен 1915. први позив Дринске дивизије је био у саставу Треће армије и бранили су правац у долини Велике Мораве, док је други позив био у саставу Прве армије и бранио је продор непријатеља у западној Србији.
Заједнички су се повлачили преко Црне Горе, Скадарског језера кроз Албанију, претрпевши велике губитке. Услед смањеног бројног стања формирана је јединствена Дринска дивизија под командом Крсте Смиљанића и била је у саставу Треће армије, до њеног укидања на Солунском фронту.
Један од већих доприноса је дала током битке на Кајмакчалану и током битке на Горничевском вису. Када је расформирана Трећа армија, Дринска дивизија је ушла у састав Прве српске армије и узела значајног учешћа у пробоју Солунског фронта 15. септембра 1918. године. Активно је учествовала у ослобађању Србије и свој ратни пут завршила у Барањи, јужној Мађарској и Славонији.
Занимљивост: Дринском дивизијом је од фебруара 1898. године командовао са чином пуковника Павле Јуришић Штурм, ком је као командант копнене војске писмо упутио краљ Милан Обреновић:
„Ви толико већ живите у Србији да сте се могли уверити у неке политичке интриге. Таквих може бити има више, баш у дивизији на чело које баш данас стајете, специјално у крајевима где је хајдуковање било развијено, а у ужичком округу, под утицајем тамошњег проте Милана Ђурића. Нарочито са тога, стављам вам у задатак да строго мотрите и пазите да се не јави ни мало мешања официра у политику. Ви ћете, и најмање појаве у том погледу, мене непосредно обавештавати ако би се ма где што показало и колико је официра који стоје на висини својих дужности. Међу трупама које су вам поверене, нарочито је био запуштен IV пук у врло рђавом пожешком гарнизону тиме што су већином до сад на ниже положаје постављени лоши људи и због тога тамо су слати официри слабије спреме и способности и што су их помешали на иста места… Према томе очекујем да ће се околности у том пуку на боље променити…“
Аутор: Јован Милинковић, професор историје
