+381 62 514 566
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Током Првог светског рата у солунској луци су се искрцавали војници других савезничких армија а потом одатле размештани дуж Солунског фронта који се простирао од албанске обале до реке Струме. И српска војска, након албанске голготе, нашла је уточиште у овом граду и његовој околини. О томе сведочи и савезничко војно гробље Зејтинлик, где су сахрањени српски и други војници који су дали своје животе за слободу. Овде почивају посмртни остаци више од 8.000 српских ратника, док централно место на српском делу гробља заузима маузолеј - несвакидашња капела - костурница.
Један од симбола Солуна је Галеријев славолук (Камара), подигнут почетком 4. века у част римског цара Галерија, који је био зет цара Диоклецијана и један од владара у оквиру Тетрархије. Галерије је везан за тло данашње Србије – његова палата Феликс Ромулијана и место где је сахрањен се налази у близини Зајечара. Данас је један од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији и на листи УНЕСКО-ве баштине.
Препознатљиви симбол Солуна, одакле се креће са упознавањем града је Бела кула, која је једина преостала од старе тврђаве на обали залива. Некада је коришћена као затвор за муслиманске војнике. Након великог покоља који се овде одиграо, кула је променила назив у "Крваву кулу". Овакав назив је носила све до 19. века, када је екстеријер зграде префарбан у бело (на грчком Лефкос Пиргос).
Главна градска променада, Никис авенија, савршено је место за дуге шетње уз море, било да желите да испијате грчку кафу у неком од кафића или уживате у лаганом ветру који долази са Егеја.
За још бољи поглед на град, обавезно се попните до тврђаве Хептапиргион у старом делу града, Ано Поли. Овај део Солуна одише традиционалном архитектуром, уским калдрмисаним улицама и кафанама са погледом на залазак сунца.
Солунска тврђава, позната и као Горњи град (Ано Поли), доминира над градом Солуном и представља важан симбол његове историје. Изграђена током византијског периода, тврђава је вековима служила као одбрамбени бедем против освајача. Њени масивни зидови, куле и капије пружају задивљујући поглед на град и море. Данас је једно од најпосећенијих историјских места у Солуну, идеално за шетњу и уживање у атмосфери старог града.
Иако званични грчки извори кажу да је непознат оснивач манастира, за изградњу се на основу животописа и године фреско-осликавања претпоставља да је била између 1310-1320. године. Приказ Светог Ђорђа, заштитника Немањића у главној цркви, наводи на претпоставку да је оснивач манастира српски краљ Милутин. Познато је да је Милутин био највећи ктитор тог времена (изградио преко 40 цркава) и да је био ожењен византијском принцезом Симонидом, ћерком царице Ирине Палеолог, која је један део свог живота провела управо у овом граду. Због свог непроцењивог фреско-сликарства (међу најбоље очуваним у Солуну), црква је уписана на УНЕСКО листу културног наслеђа и завређује вашу посету.
Налази се на улазу у тврђаву, у близини источних зидина и окружена је зеленилом маслина. Радно време цркве је уторком и четвртком од 8:30 до 13:00 часова. За навигацију кликните на линк.
На путу ка Халкидикију, око села Микри тј. дуж реке Василиса, налазили су се логори за смештај српске војске која је француским лађама стизала са Крфа до Солуна (око места данашњег аеродрома је некада била лука). Овде су провели два месеца обучавајући се за коришћење лаке и тешке артиљерије, чекајући да се комплетна војска пребаци са Крфа. Потом би сви заједно били пребачени према западу, од Флорине до Скидре и упућени према северу, где их је чекала утврђена бугарска војска.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
