„Дани српства на Крфу” је манифестација у организацији Православног удружења „Светa Србија“ и Крфског друштва грчко – српског пријатељства. Догађај је одржан од среде 31. априла до недеље 4. маја 2025. године у част „Острву спаса“, које је пре 109 година пријатељски дочекало српске војнике, официре, цивиле, Владу и Краља након повлачења преко Албанске Голготе.
Крај Плаве гробнице на острву Видо одржана је Света Архијерејска Литургија. Њоме је началствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије (викар Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија), уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита крфског г. Нектарија и Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, уз више свештеника и ђакона, као и уз присутни верни народ. Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Крфског г. Нектарија и уз подршку манастира Хиландара, служено је молитвено сећање.
Током вишедневног трајања манифестације уприличен је богат културно-уметнички програм уз фолклорне ансамбле, оркестре, хорове, удружења... А „Разиграно коло“ је премијерно приредило кореодраму. Ово је њихова прича:
Пожешко Солунско Разиграно Коло
Фолклорни ансамбл „Разиграно коло“ из Пожеге је за 30 година свог постојања посетио 17 земаља, али највећи и јединствени утисак им је оставило прошлогодишње путовање на Крф. Острво које им је из темеља променило концепцију путовања и виђења фолклорне турнеје.
У Српској кући, погледавши сталну поставку предмета и фотографија из времена Првог светског рата, комплетан фолклорни ансамбл је доживео катарзу, страдање нашег народа и препород наше војске, која се баш на овом месту припремила за повратак и коначно ослобођење Србије.
„Ми смо добри ђаци били, знали смо сву ту историју, али овде смо је некако проживели. Ја сам неку катарзу доживела на Виду, где кад газиш, под сваком нашом стопом су нечије кости. Ми живимо тако безбрижно, у чисту постељину лежемо, имамо и доручак и ручак, а шта су они све прошли зарад те наше безбедности. И онда се просто то све некако посложило.“
Читајући писмо војника Стојана, који се на Крфу опорављао после Албанске голготе упућено његовој мајци, која се налазила у окупираној Србији, Младен и Данијела Мајсторовић су дошли на идеју. Руководиоци фолклорног ансамбла су урадили једну фикцију: „Читајући писмо у ком он пише својој мајци, дошли смо на идеју да га оживимо, да као један обичан човек прође кроз та животна искушења. Не знајући конкретне податке о том Стојану са фотографије, размишљали смо да га ставимо у Западну Србију јер смо ми одатле. Хтели смо да га ставимо у нашу Пожегу.“
Као и сваки фолклорни ансамбл, и они изводе кореографије из Шумадије, Гњилана, Босилеградског Крајишта… поштујући „фолклорно свето тројство“ – јединство ношње, песме и обичаја. Ова кореодрама је нешто ново, другачије. Прави пројекат за оне који нису ни професионални глумци, нити сценаристи, продуценти, костимографи…
Како тече кореодрама
Стојан, војник са фотографије, се жени, долазе сватови, и он треба да запроси невесту. Али, онда на капију улази позивар и чита проглас Престолонаследника Александра Карађорђевића.
„Да ли је то баш тако било, не верујем, али ми смо то хтели тако мало бајковито, да осете људи, али опет да се дирнемо историјских чињеница - јер Стојан мора да иде у рат.“
Идући на јуриш чује се позната композиција „Марш на Дрину“, као и „Топџијско коло“. Како би се дочарала борба топови вичу, Аустро-угари пуцају, војници-момци падају. Следује тужбалица „Заспо Јанко под јабланом, миле моје драге“.
„Ми смо хтели кроз ту песму да васкрснемо наше јунаке. Она се ту показује као Косовка девојка, пандан њој. Она подиже јунаке, да издрже ту битку која је сурова“.
Преко Проклетија, они долазе на Крф и ту наш Стојан пише писмо својој мајци наводећи датум: мај 1916. Потом долазе Крфљанке, уз симболичну мелодију (химну грчко-српског пријатељства): Mi Mou Thimonis Matia Mou. Једни другима поклањају кумкват - воћку која ту расте, а која је симбол пријатељства, љубави и поштовања.
„Ту мелодију смо мало убрзали да би га могли играти уз сиртаки. Војничку жељу за животом, опоравком, да се врате у своју Србију, ту њихову лепоту играња разбија звук трубе за постројавање, креће пробој Кајмакчалана - Солунског фронта, они морају да крену у борбу, а тешко им је да се раставе од те љубави, лепотица са крфа. Стилизовали смо кораке, јер постоје само мелодијски записи, а немају играчка решења. Онда сам дошао на идеју да кроз шесторку и кроз бугарчицу убацим мелодију, и ето тако је настала наша „пожешка“ солунска игра“.
Њу игра и краљева гарда, који као победници улазе у ослобођени Београд. Дочекују их београдске девојке, даме, које су биле на свадби на почетку, мајке, сестре, које на сцени бацају цвеће победницима уз мелодију „Да ли чујеш мила мога коња кас“.
„Стојан у том хаосу тражи своју мајку после 4 године. Она није симбол „Мајке Стојанове“, она је мајка свих мајки, од оних погинулих и преживелих. Она држи здравицу, идеја моје супруге, уз текст где она жели да покаже славу живота да после кише певамо сунце. Стојан пригрли своју младу, наставља свадбу која је била прекинута, радост, весеље. Прошли су свашта, а живот мора да се настави. Креће Ужичко коло.“
!Неке делове кореодраме можете погледати овде).
Захвалност за крај
Бољу представу и кореографију за свог живота градоначелник Крфа и присутни народ у публици нису видели. Громогласни аплауз уз сузе је испратио играче са сцене након премиијерног извођења.
„Било је напорно, били смо пред пуцањем, али вредело је! Шта да вам кажем, хтели смо Стојана да одведемо са свадбе, али и да га вратимо. Младенова идеја је била да се он ту заљуби у Крфљанку, а ја кажем – Е нећеш, јер морају да се поштују праве вредности породице. Нама је довољна била реакција публике, где свако има потребу да нам приђе и каже своју импресију. Чак су и Грци разумели поруку.“
За крај ове лепе приче остављамо цитат шкотске болничарке на Крфу, Изабел Хатон: Чим се Србин опорави, он пева и игра. То је било у његовој природи, саставни део његовог живота, као што је била природна ствар обрађивати земљу. Њихова омиљена песма била је „Тамо далеко“.
Дани српства, Крф, 3.5.2025.
Са Данијелом и Младеном Мајсторовићем
уметничким руководиоцима Фолклорног ансамбла "Разиграно коло" из Пожеге
разговор водила Биљана Марчета.
