-
Увод
Солунски, односно Македонски фронт, представљао је једно од најсложенијих и политички најосетљивијих ратишта Првог светског рата. Иако је у западноевропској историографији дуго посматран као „споредно“ ратиште, догађаји из 1918. године показали су да је управо на Балкану дошло до једног од првих великих сломова Централних сила. У оквиру тог фронта, грчка војска имала је специфичан и у много чему јединствен положај. За разлику од Србије, Француске или Британије, Грчка није у рат ушла као јасно профилисан савезник Антанте, већ као дубоко подељена држава чији су унутрашњи политички сукоби директно одређивали развој њених оружаних снага.
Грчко учешће на Солунском фронту било је условљено пре свега унутрашњом кризом познатом као „Национални раскол“ (Εθνικός Διχασμός), односно сукобом између краља Константина I и председника владе Елефтериоса Венизелоса. Тај сукоб није представљао само питање спољнополитичке оријентације, већ и дубоку поделу грчког друштва, државе и војске. Последице раскола биле су видљиве у организацији оружаних снага, спорој мобилизацији, неповерењу савезника према грчком официрском кадру и постепеној интеграцији грчких јединица у савезнички оперативни систем.
Ипак, упркос почетним слабостима и политичким ограничењима, грчка војска је до краја рата успела да изгради значајан војни потенцијал. Од ограничених и политички сумњивих формација 1916. године, грчке снаге су се до 1918. развиле у армију од око 200.000 војника, распоређених у више дивизија и корпуса. Њихово борбено искуство, стечено у операцијама код Скра, Дојрана и током завршне савезничке офанзиве, представљало је темељ модерне грчке војске међуратног периода.
-
Политичка позадина и Национални раскол
2.1. Грчка шизма (Εθνικός Διχασμός) – сукоб краља Константина I и Елефтериоса Венизелоса
Такозвана „Грчка шизма“ или „Национални раскол“ (грч. Εθνικός Διχασμός) представљала је најдубљу политичку и друштвену кризу у модерној историји Грчке током Првог светског рата. Сукоб између краља Константина I од Грчке и председника владе Елефтериоса Венизелоса није био само лични или династички спор, већ судар две визије државе, спољне политике и места Грчке у европском систему савеза. Последице овог раскола осећале су се деценијама, обликујући грчки политички живот, војску и друштво све до међуратног периода и касније.
2.2. Историјска позадина
После победа у Балканским ратовима (1912–1913), Грчка је готово удвостручила територију и становништво. На челу државе налазио се краљ Константин I, који је стекао велики углед као врховни командант грчке војске, нарочито након победа код Бизанија и у Македонији. Истовремено, Венизелос је као политички лидер представљао модернизацијску и експанзионистичку струју, ослоњену на западне силе, пре свега Велику Британију и Француску.
Међутим, избијање Првог светског рата 1914. године довело је до дубоког неслагања између двојице државника. Венизелос је сматрао да Грчка треба да приступи Антанти, верујући да ће победа савезника омогућити остварење „Мегали идеје“, односно ширење грчке државе на области са грчким становништвом у Малој Азији и источном Медитерану. Насупрот томе, Константин I је заступао политику неутралности.
2.3. Узроци сукоба
Иако је краљ формално инсистирао на неутралности, његова политика била је снажно обојена германофилским ставовима. Константин је био школован у Немачкој, био је ожењен сестром немачког цара Вилхелма II и сматрао је да су Централне силе војнички надмоћније. Као професионални официр, веровао је да би улазак Грчке у рат на страни Антанте изложио земљу великом ризику, нарочито због опасности од бугарског напада.
Венизелос је, напротив, процењивао да геополитички интереси Грчке леже уз поморске силе Антанте. Он је указивао на британску контролу Медитерана и на могућност добијања територијалних компензација након рата. Тако је спор око спољне политике постепено прерастао у уставну и институционалну кризу. Постављало се питање ко у држави има кључну власт – круна или парламент.
2.4. Криза 1915. године
Први велики сукоб избио је 1915. када је Венизелос предложио да Грчка помогне савезничку операцију на Галипољу. Краљ је то одбио, након чега је Венизелос поднео оставку.
На изборима исте године Венизелос је поново однео победу, али је нови спор настао око питања да ли дозволити савезничким снагама искрцавање у Солуну ради помоћи Србији после бугарског напада. Венизелос је дозволио искрцавање француских и британских трупа, док је краљ то сматрао нарушавањем неутралности. Константин је потом поново сменио Венизелоса, што је изазвало огромну политичку кризу.
2.5. Подела државе
Током 1916. године Грчка је практично подељена на два дела. Венизелос је у Солуну, уз подршку савезника, формирао „Привремену владу народне одбране“. Тако су постојале две власти: краљевска влада у Атини и венизелистичка влада у Солуну.
Овај раскол није био само политички. Војска, државна администрација, интелектуалци, па чак и породице, поделили су се на „монархисте“ и „венизелисте“. У неким областима дошло је и до оружаних сукоба. Кулминација кризе догодила се током догађаја познатих као „Ноемвријана“ 1916. године, када су француске снаге ушле у Атину и сукобиле се са краљевским трупама.
Савезници су постепено појачавали притисак на Константина I. Морска блокада, дипломатски притисци и војно присуство Антанте довели су 1917. до краљеве абдикације. Константин је напустио земљу, а на престо је доведен његов син Александар. Венизелос се вратио у Атину и Грчка је званично ушла у рат на страни Антанте.
2.6. Грчка у рату и последице раскола
Након уједињења државе под Венизелосом, грчка војска је активно учествовала на Македонском фронту, посебно у завршним операцијама 1918. године. Грчке дивизије играле су важну улогу у пробоју фронта код Добропоља и у наступању према Вардару.
Ипак, политичке последице Националног раскола биле су далекосежне. Венизелос је након рата достигао врхунац моћи и добио значајне територијалне уступке мировним уговорима, али је друштвена подела остала дубока. Монархисти и венизелисти наставили су међусобни обрачун током читавог међуратног периода.
Посебно трагичне последице раскола испољиле су се током Грчко-турског рата (1919–1922). Повратак Константина I на престо 1920. довео је до погоршања односа са савезницима, а малоазијска катастрофа 1922. године додатно је продубила унутрашње поделе.
У грчкој колективној свести Национални раскол остао је симбол деструктивне политичке поларизације и слабљења државног јединства у пресудним историјским тренуцима.
2.7. Историјски значај
Грчка шизма представљала је један од најважнијих примера унутрашњег раскола у европским државама током Првог светског рата. Историчари често истичу да је Национални раскол трајно изменио политичку културу Грчке. Венизелос је остао симбол либералног, проантантског и модернизацијског правца, док је Константин I у колективном памћењу остао повезан са политиком неутралности, монархизмом и германофилским курсом. Сукоб двојице лидера тако је постао један од кључних момената модерне грчке историје.
-
Формирање грчких снага на Солунском фронту
3.1. Корпус Националне одбране
Прва значајна грчка формација која је активно сарађивала са савезницима био је Корпус Националне одбране (Σώμα Στρατού Εθνικής Αμύνης). Формиран је у Солуну 1916. године уз снажну француску помоћ.
Његово језгро чиниле су:
- Дивизија Сер,
- Дивизија Крита,
- Дивизија Архипелага.
Укупна бројност корпуса кретала се између 25.000 и 30.000 људи. Те снаге биле су наоружане француским оружјем и обучаване по француској доктрини. Снабдевање је вршено преко савезничких логистичких канала.
Иако формално грчке, ове јединице биле су у великој мери зависне од француске команде Армије Оријента.
3.2. Општа мобилизација после 1917.
Након абдикације Константина I у јуну 1917. године и Венизелосовог повратка у Атину, створени су услови за уједињење државе и потпуну мобилизацију.
Током 1917–1918. године Грчка је мобилисала између 250.000 и 300.000 људи. Од тог броја приближно 180000–200000 налазило се на фронту, остатак је био у резерви, позадини и гарнизонима. Ова бројка одговара грчким изворима и могуће да је претерана, остали извори наводе да број ангажованих грчких војника на Солунском фронту није прелазио 120000 људи.
До средине 1918. грчка војска располагала је са девет пешадијских дивизија организованих у два корпуса.
-
Организација и место у савезничком систему
4.1. Корпусна организација
Грчке снаге на Солунском фронту биле су груписане у: I грчки корпус и II грчки корпус.
Осим корпусних формација, поједине дивизије биле су директно потчињене француским и британским секторима фронта.
За разлику од српске војске, која је деловала као компактна национална армија, грчке јединице су задржале националну структуру, али су оперативно биле потчињене савезничкој команди.
4.2. Односи са савезницима
Французи су имали доминантан утицај на организацију грчке војске. Француска Армија Оријента контролисала је оперативно планирање, затим одређивала секторе и координисала снабдевање и артиљеријску подршку.
Британци су сарађивали са грчким снагама углавном у сектору Дојрана. Упркос почетном неповерењу, савезници су постепено прихватили грчке јединице као поуздан део фронта.
-
Командни кадар грчке војске
5.1. Панајотис Данглис
Панајотис Данглис (Παναγιώτης Δαγκλής) био је један од најугледнијих грчких генерала и један од главних организатора венизелистичких оружаних снага. Као члан тријумвирата Привремене владе Националне одбране, имао је кључну улогу у изградњи грчке војске у Солуну и њеном повезивању са савезницима.
5.2. Емануил Зимвракакис
Зимвракакис (Εμμανουήλ Ζυμβρακάκης) је био командант Корпуса Националне одбране и најзначајнији теренски командант грчких снага током 1917–1918. године. Посебно се истакао у бици код Скра, која је постала симбол борбене способности нове грчке војске.
5.3. Леонидас Параскевопулос и Константинос Милиотис-Комнинос
Леонидас Параскевопулос (Λεωνίδας Παρασκευόπουλος) и Константинос Милиотис-Комнинос (Κωνσταντίνος Κομνηνός - Μηλιώτης), ови генерали руководили су грчким корпусима у завршној фази рата. Савезници су их сматрали професионалним и поузданим официрима способним за координацију у мултинационалном оперативном систему.
-
Операције и борбено искуство
6.1. Позициони рат 1917.
Током 1917. године грчке јединице углавном су држале секторе у долини Струме и источном делу фронта. Њихова улога била је превасходно дефанзивна и држање ровова, патролна задужења и ограничене локалне операције.
Овај период био је важан за стицање фронтовског искуства и прилагођавање савременом рововском рату.
6.2. Битка код Скра
Битка код Скра у мају 1918. године представљала је прво велико офанзивно искушење грчке војске. Уз снажну француску артиљеријску подршку, грчке дивизије успеле су да заузму добро утврђене бугарске положаје.
Иако ограниченог оперативног значаја, успех код Скра имао је огроман политички и морални ефекат. Савезници су коначно стекли поверење у борбену вредност грчких јединица.
6.3. Дојран и завршне операције 1918.
У септембру 1918. године грчке снаге учествовале су у нападима у сектору Дојрана заједно са британским јединицама. Иако није дошло до потпуног пробоја, грчке дивизије су успеле да вежу значајне бугарске снаге и спрече њихово пребацивање против српске и француске ударне групе код Доброг Поља.
После пробоја фронта грчке снаге учествовале су у гоњењу бугарске војске и стабилизацији ослобођених подручја.
-
Значај и наслеђе
До краја Првог светског рата грчка војска прешла је пут од политички подељене и организационо слабe формације до значајне савезничке армије. Иако није имала пресудну улогу у пробоју Солунског фронта, њен допринос био је важан за функционисање читавог савезничког система.
Још важније, искуства стечена на Солунском фронту постала су темељ модерне грчке армије. Официрски кадар, организација и тактичка искуства из периода 1917–1918. директно су пренети у малоазијске операције после рата.
На тај начин Солунски фронт није био само епизода у историји Првог светског рата, већ и кључни тренутак у формирању савремене грчке војске и политичке историје Грчке XX века.
Написао: Јован П. Милинковић, професор историје
Литература
- Διεύθυνση Ιστορίας Στρατού – Историјска служба грчке војске
(https://dis.army.gr)
- Γενικό Επιτελείο Στρατού – Генералштаб грчке војске
(https://army.gr)
- Stelexi Army – историјски текстови и војне публикације
(https://stelexi.army.gr)
- Η Μάχη του Σκρα – грчка војна публикација о бици код Скра
(https://stelexi.army.gr/wp-content/uploads/2022/10/i_mahi_toy_skra_paroysiasi.pdf)
- Ιστορικό αφιέρωμα Δοϊράνη – грчка публикација о Дојрану
(https://stelexi.army.gr/wp-content/uploads/2022/10/istoriko_afieroma_minos_septemvrioy_21_-_doirani.pdf)
- Cyril Falls, Military Operations Macedonia
(https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.210672)
- Alan Palmer, The Gardeners of Salonika
(https://archive.org/search?query=The+Gardeners+of+Salonika)
- Imperial War Museums — A Short History of the Salonika Campaign
(https://www.iwm.org.uk/history/a-short-history-of-the-salonika-campaign)
- Salonika Campaign Society
(https://salonikacampaignsociety.org.uk)
- Maurice Sarrail, Mon Commandement en Orient (1916–1918)
(https://archive.org/search?query=Mon+Commandement+en+Orient)
- Louis Franchet d’Espèrey, La Victoire en Orient
(https://archive.org/search?query=La+Victoire+en+Orient)
- Service Historique de la Défense – Француски војни архив
(https://www.servicehistorique.sga.defense.gouv.fr)
- George B. Leon, Greece and the Great Powers 1914–1917
(https://archive.org/search?query=Greece+and+the+Great+Powers+1914-1917)
- Douglas Dakin, The Unification of Greece 1770–1923
(https://archive.org/search?query=Douglas+Dakin+The+Unification+of+Greece)
- André Gerolymatos, The Balkan Wars
(https://archive.org/search?query=Andre+Gerolymatos+The+Balkan+Wars)
- David Stevenson, 1914–1918: The History of the First World War
(https://archive.org/search?query=David+Stevenson+1914-1918)
- National Library of Greece – Национална библиотека Грчке
(https://www.nlg.gr)
- Anemi Digital Library – дигитална библиотека модерних грчких студија
(https://anemi.lib.uoc.gr)
- The Salonika Campaign: Memoirs and Literature
(https://www.academia.edu/59845277/The_Salonika_Campaign_memoirs_and_Literature)
- Macedonian Front
(https://en.wikipedia.org/wiki/Macedonian_front)
- Allied Army of the Orient
(https://en.wikipedia.org/wiki/Allied_Army_of_the_Orient)
- Armée d’Orient
(https://en.wikipedia.org/wiki/Arm%C3%A9e_d%27Orient_%281915%E2%80%931919%29)
- Министарство одбране Републике Србије – анализа операција на Солунском фронту
(https://www.mod.gov.rs/eng/13016/analiza-operacija-na-solunskom-frontu-1916-1918-13016)
