+381 62 514 566
Након престанка војних операција на српском делу Солунског фронта у јесен 1916. године, српски војници су се нашли у ситуацији која се битно разликовала од свега што су до тада искусили током Балканских ратова и у првом делу Првог светског рата. Иако су били навикнути на брзу, мобилну борбу, сада су морали да се прилагоде рововском ратовању, у којем су се линије фронта дуго задржавале, а борбе су постале спорије и исцрпљујуће. Рат на Солунском фронту није био статичан – свакодневни напади, као и сукоби са бугарске стране који су одржавали напетост, нису доводили до значајног померања линије фронта током скоро две године. Српска војска је постепено схватила да неће брзо моћи да се врати у окупирану домовину, што је изазвало пад морала и повремене кризне моменте...
Вести о стању у поробљеној Србији, које су долазиле путем Црвеног крста, нису помагале у одржавању духа српских војника. Српска команда је реаговала како би спречила ширење негативних утицаја и ојачала јединство унутар својих редова. Због исцрпљујуће борбе на првој линији фронта, војници су периодично ротирани, а они који нису били ангажовани на самом фронту имали су прилику да се одморе. Такође, омогућена су повремена одсуства која су војници користили за одмор у Солуну. Суседство са војском савезничких нација донело је војницима нова искуства – први пут су се срели са припадницима разних култура, чули непознате језике, и видели људе који су им били потпуно страни. Солун је постао место сусрета и културних размена.
Војничка плата често је била трошена на забаву током солунских одсустава, док је део новца био послат породицама у окупираној Србији, што је представљало олакшање у њиховој тешкој ситуацији. Српска влада се трудила да обезбеди редовно снабдевање војске храном, што је војницима омогућило да се сусретну са различитим врстама хране, које нису биле уобичајене у српској кухињи. Ова новина је понекад изазивала забавне ситуације и прилагођавања.
Шта је радио српски војник у тренуцима предаха?
Многи српски војници бавили су се уметностима, стварајући предмете од материјала који су им били доступни, попут чаура муниције и дрвета. У логорима су се организовали хорови и позоришне групе, а настајале су и песме, приче и ратни дневници. Близу фронта, војници су подизали споменике својим погинулим саборцима, користећи предмете који су се налазили у њиховој близини, чиме су изражавали поштовање према онима који су дали животе за домовину. На Солунском фронту, у тренуцима опуштања, српски војници су сањали о дану када ће доћи тренутак савеничке офанзиве и када ће се, победоносно, вратити у своју отаџбину.
Аутор: Невена Младеновић, дипломирани туризмолог
*извор: др Александар Животић, Филозофски факултет у Београду
