+381 62 514 566
Када смо са наставником почели да истражујемо локалну историју Бошњаца у Великом рату, кренули смо да тражимо војнике на основу списка из књиге Гвоздени пук, били смо изненађени када је наш комшија деда Томе рекао да сачекамо и да упознамо његовог капетана. Док смо чекали у дворишту изнео је малу црну књижицу у којој се налазила војна легитимација пешадијског капетана Јосифа Јовића, а онда смо схватили да је мала црна књижица његов ратни дневник у коме је бележио све положаје и сва места на којима је био од Балканских ратова до краја Великог рата. Били смо изненађени како нико до сада није знао да се код деда Томе налази тако вредан документ и да смо ми први који имамо прилику да га прочитамо. Онда нас је деда Томе упутио код нашег другог комшије деда Звонка који је наставио причу али по женској линији и тако смо открили Глигорија Горчу Ивковића. У породици Звонка Јовића пронашли смо официрску сабљу и сат главног јунака ове приче Јосифа Јовића, као и фотографију Глигорија Ивковића. Иако нисмо потомци, били смо поносни што смо у нашој улици пронашли јунаке из Великог рата који су достојни поштовања, а приметили смо да је и нашим комшијама, деда Томи и деда Звонку, било драго да се о њиховим прецима прича и на овај начин.
Иако је од завршетка Великог рата прошло више од једног века тек сада се откривају појединости и значајне личности. Бошњаце и цео тадашњи Јабланички срез припадали су Другом пешадијском пуку ,,Књаз Михаилоˮ који је пронео славу и храброст обичних људи одлучних да бране сваку стопу своје отаџбине. Ово је прича управо о њему, нашем комшији заборављеном јунаку из Великог рата – капетану Јосифу Јовићу.
КАПЕТАН ЈОСИФ ЈОВИЋ (ПРИВАТНА ЗБИРКА ТОМИСЛАВА ЈОВИЋА ИЗ БОШЊАЦА)
Јосиф Јовић рођен је у Бошњацу 1881.г. у породици Петра Јовића. Био је учесник свију ратова, од мобилизације септембра 1912. па до демобилизације 1919. године. Током Балканских ратова био је поднаредник у 3. чети 3. батаљона Другог кадровског пука Моравске дивизије. Учествовао је у Кумановској бици борећи се на положајима код Куманова, код Козјака октобра 1912.године, а потом код Прилепа на Бакарном гувну, Шелитској реци и учествовао је у Битољској операцији новембра 1912.г. Био је учесник и Другог балканског рата борећи се против Бугара у Брегалничкој бици јуна - јула 1913. г. и био на положајима код Јежевог поља, код села Винци и на Грљенском положају.
Јосиф Јовић је Балканске ратове завршио као поднаредник у Моравској дивизији. Од посебне је важности што је током свих ратова у којима је учествовао Јосиф Јовић водио своју бележницу у којој хронолошки наводи све борбе и све положаје на којима је био.
БЕЛЕЖНИЦА ЈОСИФА ЈОВИЋА (ПРИВАТНА ЗБИРКА ТОМИСЛАВА ЈОВИЋА ИЗ БОШЊАЦА)
Са избијањем Великог рата Јосиф Јовић је поново мобилисан у Моравску дивизију 12.7.1914. са чином наредника. Учествовао је у Церској операцији, био је на положајима код села Текериш, на Церу, код Лазаревца, код села Бадовница, код села Липолист у Мачви где је и рањен 25. октобра 1914.г.
Средином 1915. г. добија чин потпоручника у 3. чети 3. батаљона Другог кадровског пука Моравске дивизије. Ратну 1915.годину дочекао је на бугарској граници на караули Градцко, а потом на положајима код Велеса 6-17 октобра, на Бабуни 19-27 октобра, код Крушева 8-9 новембра, код Криволака 11-13 новембра, код села Свињско 15-16 новембра, код села Коретик 18-19 новембар, код села Стиљево 20-22 новембар, а потом на положају између Преспанског и Охридског језера 22-24 новембар, од новембра до децембра повлачио се линијом Злијево – Струма – Ђукус – Боље и са српском војском прешао преко Албаније.
На Крфу 1916. г. је прекомандован у 21. пук где је командовао четама 3. батаљона. Као командир 3.чете 3.батаљона 21.пука Вардарске дивизије дочекао је и крај рата. После успостављања Солунског фронта 1916. г. из његове бележнице сазнајемо да се борио на положајима код Црне Реке, на положају Редулић, код Стељака, код села Ораховца, На коти 1050, код села Брник Панеш. Учествовао је у Добропољској бици 1918. године, борио се наположајима на Кравици, на Козјаку, код Велеса, Скопља, Качаника, Урошевца, Вучитрна, Митровице, Новог Пазара, Приштине, Лепосавића, Штимља, Суве Реке и Призрена.
,,Све до на Крфу - Од 18.3.1916. до 3.10 1916 водник првог степена профијанит коморе трећег позива моравског пука.
Од 3.10.1916 водник 4.чете 3. батаљона 22.пука до 1.11.1916.
Од 1.11.1916. до 18.11 1916. Заступник командира исте чете.
Од 18.11.1916. водник 3. чете 3.батаљона 22.пука до 5.1.1917.
Од 5.1.1917 до 25.5.1917 водник 1. чете 1. батаљона 21.пука
Од 25.5. 1917. Водник 3 чете другог батаљона 21 пука до 28.8.1917. Од 28.8.1917 водник треће чете 3 батаљона 21 пука Вардарске дивизије где се и данас налазим.“
У царском Призену дочекао је крај рата и био демобилисан почетком 1919. г. По завршетку рата вратио се у Бошњаце и наставио да се бави војничким пословима. Између два светска рата добија чин капетана.
Иза овог великог имена остала је војна књижица, бележница и официрска сабља и сећање потомака. Јосиф Јовић је умро 1. марта 1940.г. и сахрањен је на сеоском гробљу у Бошњацу. Вечни мир овај прекаљени ратник нашао је испод великог ораха и сведочи о храбрости и јунаштву српског војника у Великом рату.
Споменик Јосифа Јовића
(фото Милан Живковић)
За Јосифа Јовића сачувана је још једна интересантна прича а односи се на његовог ратног друга Глигорија Горчу Ивковића. Глигорије је обављао дужност благајника у општини Бошњачкој, а на изборима за председнике општина 1914.г. изабран је за председника Општине Бошњачке на листи Самосталне радикалне странке. 1915. године са војском се повлачио ка Косову, био је мобилисан у 2. пук трећег позива Моравске дивизије. 
Током Великог рата, родило се пријатељство између два ратна друга Јосифа Јовића и Глигорија Ивковића, које је после рата, када су се живи и здрави вратили својим кућама, потврђено браком између Глигоријеве ћерке Бранке и Јосифовог сина Војислава. Тако је пријатељство из рата, преко Бранке и Војислава прерасло у пријатељство и у миру, кроз њихове потомке и наставило да живи кроз нове генерације до садашњег времена. Део сећања чува њихов потомак Звонко Јовић који са поносом чува официрску сабљу и сат капетана Јосифа Јовића.
Филм о капетану Гвозденог пука Јосифу Јовићу :) Уживајте!
Лука и Лазар Станисављевић, Осми разред, ОШ ,,Радоје Домановић“ Бошњаце, општина Лебане
Ментор: наставник Милан Живковић
