+381 62 514 566
Смештен на левој обали Ибра, подно питомих обронака Рогозне, Доњи Крњин је село чија историја далеко превазилази његове географске границе. Сада је део општине Лепосавић али оно вековима стоји на стратешкој капији између централне Србије и Косова и Метохије, бивајући често првом линијом одбране у многим ратним вихорима. Од Балканских ратова, па све до савремених искушења, овај крај је српској војсци давао своје најхрабрије синове. Ипак, најсветлија и најтрагичнија страница историје мог завичаја исписана је у време Првог светског рата, а њено најлепше поглавље у мојој породици исписао је мој чукундеда, Сретен Виријевић.
Сретен је рођен 1874. године у Доњем Крњину, од оца Симијона и мајке Јевросиме (девојачко Тодоровић). Био је друго рођено дете од укупно четворо – уз најстаријег брата Нићифора, и млађе Јефтимија и Круну. Одрастајући у породици сељака, од малих ногу се бавио пољопривредним пословима, али се од својих вршњака ипак издвајао. Важио је за угледног и поштеног домаћина, а био је и један од ретких писмених људи тог времена, не само у селу већ и шире. Због тога га је народ више пута бирао за представника села, одборника и кмета. Миран живот уз супругу Марту (девојачко Миленковић, из села Поткомље) и њихове синове Јеротија (рођен 1910) и Драгољуба (рођен 1912), прекинуо је ратни добош.
Будући да су ратни архиви из тог периода великим делом оштећени или уништени, тачан војни распоред је тешко са стопроцентном сигурношћу потврдити. Ипак, на основу места рођења и чињенице да је Лепосавић тада припадао Студеничком срезу, оправдано се претпоставља да је Сретен био део елитног XII пешадијског пука „Цара Лазара” у саставу Шумадијске дивизије. Овај пук, који је с поносом носио име косовског мученика, био је сачињен од најбољих домаћина из долине Ибра и централне Србије. Са њима је Сретен прошао кроз пакао албанске голготе 1915. године, о чему данас сведочи његова споменица за Ревност отаџбини 1915. (Албанска споменица). XII пук је био познат као јединица која се никада није предавала, већ је чувала част заставе кроз лед и глад планина.
Након опоравка на Крфу, уследио је Солунски фронт – године исцрпљујуће рововске борбе на далеком југу. Док је Сретен бранио част Србије, његова Марта је у Доњем Крњину сама чувала кућу и децу под окупацијом. Та чежња за домом претворила се у нечувену силу током пробоја фронта 1918. године, када су војници Шумадијске дивизије јуришали ка завичају. За те натчовечанске заслуге, Сретен је одликован Споменицом за рат за ослобођење и уједињење 1914–1918, као и медаљом за ревносну службу.
Посебно место у нашој породици заузима Орден Светог Саве, који се добијао за изузетне заслуге у друштвеном раду. Овај драгоцени орден и данас чувамо у његовој оригиналној кутији на чијем поклопцу, као сведочанство времена и квалитета, стоји ознака чувене швајцарске ковнице из Ле Локла: „HUGUENIN FRÈRES & CO, MEDAILLEURS, LE LOCLE (SUISSE)”.
По повратку из рата, породица је наставила да расте – добили су Станка (1919), Крстину (1922) и Стајку (1925). Сво петоро деце Сретен и Марта одгајали су у духу части, а он је остао стуб нашег краја и пример свима све до смрти 1972. Године. (Сретен је био је школски благајник у Дреновцу области Рашке (Просветни гласник, 1927)). Четворогодишња школа се налазила у Белућу и почета је са изградњом 1922. године. Сретен је био члан одбора и благајник. Изградња школе се завршава 1926.
Данас, као његова чукунунука, ja, Данка Виријевић, стојим пред његовим спомеником на нашем месном гробљу у Доњем Крњину. Та четири ордена уклесана у камен нису само спомен на прошлог хероја, већ јасна порука нама потомцима. Они су доказ да слобода коју данас имамо у Лепосавићу има дубоко и поштено корење. Сретен Виријевић је наш светионик, симбол непокореног Ибра и доказ да прави јунаци живе док год њихови потомци са поносом чувају њихову славу, име и драгоцено ордење.
Поштоноша Алимпије Лемпо Тимотијевић - носио писма Солунаца који су били на Крфу до породица.
Послушајте и кратак филм о јунаку Сретену, који је роду своме послужио верно!
Бараћ, М. Б. Доњи Крњин — кроз векове. Локална удружења из Лепосавића.
Бараћ, М. Б. Лепосавић — завичај у мом срцу.
Вујовић, Б. П. (2012.). Два века школе у Врачеву 1805-2005 (Vols. ISSN 978 - 86 - 84143 - 21 - 3). (Р. Кулић, ур.) Лепосавић, Косово и Метохија, Србија: Учитељски факултет у Призрену - Лепосавић; ОШ ,,Стана Бачанин" Лешак; Библиотека ,,Свети Сава" Лепосавић.
Костић, Ж. Роду своме послужише верно.
Лутовац, М. (1952). Ибарски Колашин. Београд: Српска академија наука.
Радослав Љ. Павловић, и Павловић, Р. Љ. „Копаоник”.
Виријевић А. (Димитрије), породично сећање
Виријевић В. (Радослав), породично сећање
Данка Виријевић
СШ “Никола Тесла”, Лепосавић
Ментор: Биљана Ивановић, наставница информатике
