Драги људи,
иза нас је прва година посвећеног труда и рада. Показали смо да Кајмакчалан није само планина на којој је вођена једна од силних битака из српске војничке историје (иако је септембра 1916. године овде извојевана победа на тада стратешки најважнијој локацији), већ да је Кајмакчалан заиста наш "светионик будућности" и мерило одговорности свих нас. И након 110. година дужни смо да се на врху Кајмакчалана окупљамо у част нашим "дивјунацима, неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу Отаџбине."
Идеја о покретању сајта посвећеном Кајмакчалану је кренула много раније, али је тек у фебруару 2025. године реализована и свечано представљена на Београдском сајму туризма. На штанду Грчке презентовали смо значај Кајмакчалана у српској историји, велики број српских ратних меморијала широм северне Грчке и друге атракције овог региона, уз изузетну подршку ТО Централне Македоније, регије Пела и локалних туристичких организација.У марту смо се активирали на инстаграм профилу @kajmakcalan1916, на фејсбук страници Kajmakčalan 1916 (као и на мрежи Х) где наши постови добијају веома лепу пажњу и неки од њих пребацују 100.000 прегледа! Тек крајем године смо активирали профиле и на тик-току и на јутјубу. Слободно запратите, и будите свакодневно у току.
Убрзо по отварању друштвених мрежа је уследило "откриће" локације на којој се налази споменик Тимочке дивизије. Спонтано смо упалили камеру и забележили тај тренутак, а видео о томе постаје виралан, те велика видљивост покреће лавину. Јавља нам се један диван момак из Тимочке крајине, на друштвеним мрежама познатији као Тимочки пустолов који се одмах понудио да дође са волонтерима - људима из свог краја и да се уреди прилаз том споменику. То се и десило, у октобру.
У априлу следе састанци са представницима грчких власти и локалним планинарима, и сусрети са представницима Удружења за неговање и чување српске баштине "Кајмакчалан", који се сличним стварима баве већ 15 година уназад.
Током маја следи још један њихов долазак па овог пута обилазимо бројне локације о којима до тада нисмо знали, а грчки планинари нас одводе и до једног заборављеног гробља.
Средином јуна у организацији горе поменутог Удружења Кајмакчалан учествујемо на презентацији Српски ратни меморијали на Северу Грчке у Нишу, Београду и Новом Саду.
Крајем јуна, стиже прва група путника/ходочасника из Србије. Са њима је и неколико новинара, који по први пут кренули пут севера Грчке стазама славних дивјунака са Солунског фронта. Обишли смо мноштво српских ратних меморијала и грађевина које су градили српски војници на Солунском фронту. Заједно са члановима планинарског друштва из Едесе, уз смену сунца и облака, на Видовдан попесмо се на Кајмакачалан.
Пар дана касније, без медијске помпе и оглашавања у јавности, уз нашу помоћ, стазама јунака на Кајмакчалану је тихо корачала и Сузана Манчић са својом сестром.
За Петровдан заједно са Удружењем Кајмакчалан, следећи традицију која је постојала до пред Други светски рат, обележена је слава спомен-капеле изграђене у част "дивјунака који грудима својим отворише Капију слободе".
У августу смерно корачамо стазама Лозничког одреда током Марша на Цер. У дугој колони са учесницима смо говорили и о значају српске победе на Кајмакчалану.
Један дан у августу смо били и у Зејечару, заједно са Тимочким пустоловом, где представљамо планове о волонтерској акцији коју смо договорили за јесен. Убрзо потом се на Кајмакчалан у нашој организацији пела и мања група из Ниша. Крај августа памтићемо и по координацији и помоћи за смештај и логистику игуману Теодосију са Хиландара и његовим сарадницима и сарадницама.
Средином септембра, нове групе на Кајмакчалану. Овај пут су нам се придружили и планинари из Приједора, као и значајан број индивидуалаца како из Србије, тако и из Грчке. И то постаје правило. Ми објавимо датуме поласка и време, и увек нам се придружују и индивидуалци. Није безопасно кренути сам у такве висине. Лакше и безбедније је са групом, али и свечаније.
Крајем септембра наступило је изненађење за нас! Општина Аридеа уредила је прилаз "пронађеном" споменику у селу Хриси (Слатина) и по први пут је на том месту у новије време одржан парастос у присуству српске и грчке делегације, српских официра и других.
Почетком октобра, поново са Тимочким пустоловом организујемо презентацију, овог пута у Књажевцу. Сала Дома културе је била препуна, а посебно нам је драго што је било и доста школске деце. Због њих све ово и радимо!
Седмочлана екипа волонтера је средином октобра пристигла у подножје Кајмакчалана и током њиховог седмодневног боравка учинили смо много тога. Прва већа акција је била обилазак српског гробља изнад села Панагица (некад Баточин) где смо заједно са пријатељима из планинарског друштва из Едесе очистили гробље од траве и грања, а затим њима приредили изненађење: српски војнички пасуљ! :) Затим смо се срели са представницима села Ексаплатанес који су недавно уредили још један споменик Тимочке дивизије, где им је Тимочки пустолов уручио симболичну захвалницу и пригодне поклоне у име волонтера и народа Тимочке крајине, али и позив да њихово културно-уметничко друштво посети један од фолклорних фестивала у њиховом подручју.
Срели смо се и са градоначелником Аридеје, градића на чијој територији се налази највећ број наших споменик из периода Првог светског рата, бојишта Добро поље (где је 15.09.1918. пробијен фронт и кренуло ослобађање земље), Ветреник, Сокол, Кожух... И њима смо изразили захвалност и договорили да уместо прилаза споменику у Хрисију, који су они већ средили, очистимо локалитет око једне спомен чесме подигнуте у част војницима Шумадијске дивизије из 1917. што смо већ сутрадан и учинили.
Потом смо обишли и гробље у селу Филотиа (Кожушани) и тамо очистили неколико српских гробова и пронашли неке које до тад нисмо примећивали. Затим су нас мештани упутили и на мали сеоски музеј где смо нашли неколико наших спомен плоча у одличном стању! Нека од имена смо идентификовали и касније чак и нашли потомке и обавестили их о нашем открићу!
У новембру смо на штаду туристичке организације Едеса у Солуну представили Кајмакчалан српским и осталим туристима и договорили неке нове сарадње и акције.
Почетком децембра, на дан почетка битке код Валандова на југу Северне Македоније, објављујемо на друштвеним мрежама објаву у спомен почетка битке у којој је 8000 Ирских војника бранило одступницу српској војсци пре тачно 110 година! Обе објаве (и на српском и енглеском) достижу преко 100.000 прегледа и мношто дељења. Недуго потом, испратили смо обележавање годишњице те битке коју је по први пут организовала наше министарство надлежно за српске ратне меморијале ван Србије.
Током целе године допуњавали смо наш сајт занимљивим и едукативним текстовима, а читајући књиге са темом Солунског фронта добили смо и много инспирације за објаве на друштвеним мрежама. Нећемо бројати пратиоце али примећујемо по реакцијама људи да им је драго да се неко посветио овој теми.
Тренутно смо у процесу мапирања - израде тематске карте са 360° камером, као и гугл мапу која би представљала лакшу оријентацију туристима који буду желели самостално да обилазе овај крај Грчке. Мношто српских ратних меморијала са Солунског фронта нас је подстакло да направимо слоган - "јер Грчка није само море".
Сада увелико постављамо темеље и планове за годину пред нама - 2026. година јубилеја. У плану су нове волонтерске акције на пролеће и још много путовања стазама дивјунака, и оно најважније - 110. годишњица битке на Кајмакачалану! Информације о томе се налазе на овом линку.
Такође имамо правимо планове и договоре о формирању Центра за културу сећања и наслеђе које би, било нешто попут Српске куће на Крфу, али у Едеси или негде подно Кајмакчалана. Циљ нам није само очување успомена на српску војску већ и подстицање грађења мостова пријатељства са грчким народом и институцијама.
Ово није био пројекат, нити једна сезона – већ преузета обавеза. Обавеза према онима који су овде остали заувек, али и према свима који долазе после нас. Зато настављамо – корак по корак, стазом дивјунака, а врата су широм отворена за све који желе да нам се придруже.
Ваш тим Кајмакчалан: Биљана, Драган, Јован, Јана и Невена.
П.С. Сва речи означене црвеном бојом су линковане ка објавама које ближе осликавају оно што је у овом тексту споменуто у једној реченици.
