Јавност се уздрмала видевши овај наш снимак. Убрзо потом, јавио нам се Миљан - Тимочки пустолов, момак који се свесрдно труди да на друштвеним мрежама промовише своју Тимочку Крајину. Одмах је изразио жељу да заједно са својим Тимочанима преуреди прилаз том споменику у селу Хриси. У међувремену држава Србија и Грчка су то већ учиниле, али наша волонтерска акција је ипак одржана средином октобра 2025. године. Пронашли смо алтернативу - уредили смо друге српске ратне меморијале са Солунског фронта.
Али, ова прва волонтерска акција је Миљанове Тимочане учинила поносним! У једном маленом сеоском музеју у општини Аридеа дошли смо до посебног открића. Љубазни Грци су нам указали на постојање спомен плоче пострадалом Станоју Недељковићу.
Ко је био Станоје Недељковић?
Не знамо, али хајде да промислимо о њему.
Ако је из 13. пука Тимочке дивизије - из околине Неготина је. Био је редов-војник из села Милошево. Погинуо 14.9.1917. и то је све што можемо сазнати са овог споменика, као и са сајта министарства.
Посмртни остаци свих јунака са фронта налазе се положени на савезничком гробљу Зејтинлик. Станојеви посмртни остаци се налазе у крипти, 84, број 4399.
Колико је година имао?
Колики пут је прошао да би пострадао ту, подно Кожуха, на прагу отаџбине?
Какав је био његов ратни пут? Да ли је на Брегалници био рањен?
Да ли је знао препливати Саву код Легета терајући Аустро-Угаре?
Какве су му мисли биле остављајући отаџбину кад је полазио према хладним и снегом завејаним Проклетијама? Да ли је тамо у снегу остао његов најбољи друг, кум, или пак комшија?
Да ли се обрадовао топлом Јонском мору и Острву Спаса, или је на Острву Смрти сахранио свог друга из чете?
Ако се лечио у Бизерти, о чему ли је размишљао кад је први пут видео људе црне коже на лечењу у Африци?
Ах тај природни бедем Могленских планина и окупатор отаџбине с оне стране брда... С коликом сетом jе гледао преко брда?
Са колико снагом је приступио тој последњој битки на Кожуху септембра 1917.године? Свакако да је показао јунаштво као ономад хајдук Вељко.
С коликом чежњом је до тад сневао о кући, огњишту, њиви, топлом млеку, меканом кревету, мајчином загрљају, сестри, незапрошеној девојци...?
Или је имао жену и троје деце?
Или је овај наш Станоје био трећепозивац, па су га кући можда чекали и унуци, а он са сином заједно у чети ратовао на кршном Кожуху?
Ко је у Србији остао иза Станоја да му на Задушнице упали свећу?
Колико је оваквих Станоја имала српска војска?
А колико је тек оних којима не знамо ни имена, ни датум смрти, нити ишта.....
Запитамо ли се икад у топлини нашег дома, ко су и какви су били јунаци са Солунског фронта?
Одговоре немамо, али се надамо да смо вас подстакли на размишљање. Уколико сте баш ви потомак Станоја Недељковића, или сте из села Милошево крај Неготина, или околине, или пак на било који начин сазнате нешто, пишите нам на мејл kajmakcalan1916@gmail или на timocki.pustolov@gmail.com и помозите нам да ова прича има срећан крај.
Приредила Јана Тодоровић, једна од учесника волонтерске акције
