Одржана промоција књиге "Јадарски добровољачки одред Војводе Вука"

У сусрет 110. годишњици погибије Војина Поповића - Војводе Вука вечерас (23.12.2025.) је у препуној библиотеци Вуковог завичаја у Лозници одржана прва промоција књиге Немање Алексића и Николе Филиповића "Јадарски добровољачки одред Војводе Вука у Великом рату". 

Књига је настајала посвећеним десетогодишњим истраживачким радом. За то време, аутори су детаљно пречешљали све монографије, аутобиографије,  биографије, мемоаре, новинске чланке, научне расправе, неколико архива... како би нам на 325 страница књиге сажели бројне важне историјске чињенице. У књизи је сакупљен и списак од преко 3000 четника који су прошли кроз добровољачки одред Војводе Вука. У оквиру списка се поред имена и презимена могу пронаћи подаци о месту порекла, датуму приступања одреду, као и датуми рањавања, погибије или нестанка. Како аутори наводе, овај "рударски посао" их је довео до поносних потомака чији су преци били под Вуковом командом, те ће књига у свом другом издању бити допуњена.

Војин Поповић је био једини четник, у изворном значењу те речи, који је за време комунизма имао свој споменик у центру Београда. Овај споменик је илустрован  на насловној корици књиге. Ко су заправо били четници, прочитајте на нашем сајту на овом линку.  Иако је 50ак година 29.11. обележаван неким другим поводом, аутори књиге су окупљене подсетили да је тог датума 1916. године погинуо бесмртни Војвода Вук. Присутни су могли чути како је до погибије дошло. Човек који је увек инсистирао на правој мушкој борби прса у прса, погинуо је на најтежем сектору ратишта - од бугарског метка с леђа у последњем јуришу на Груништу.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Кајмакчалан 1916. (@kajmakcalan1916)

Оно што је за Лозничане било најважније из приче о Вуковом животу је из периода самог почетка Великог рата, када је и формиран Јадарски четнички одред. Дринска дивизија која је овде бранила родни праг, била је потпомогнута Вуковим одредом 1914. године. Од Бадовинаца до ушћа Јадра у Дрину су били распоређени Вукови четници, прекаљени борци из борби за ослобођење Старе Србије. Две године касније, 1916., обе ове војне јединице су се нашле поново на прагу отаџбине, отворивши Капију слободе на Кајмакчалану.

Ко је све чинио његов четнички одред, какве је нарави био Вук као личност, како му се звала ћерка, која му је улога била у Црној руци и бројне друге занимљиве и неиспричане информације ћете сазнати међу корицама ове књиге.

Последњи дан пред одлазак у пензију генерал-потпуковник Милосав Симовић написао је рецензију за овај рукопис. И тако су тамне корице једне књиге осветлиле (не)заборављене јунаке наше прошлости.

Нека вас овај јунак подстакне да догодине на 110. годишњицу заједно корачамо његовим стазама ка Кајмакчалану.

Написале Емили Коларић и Јана Тодоровић