Гордана Здјелар није знала да је њен деда Теодор учествовао у борбама на Солунском фронту! Мало по мало, годинама истражујући, прикупила је многа сазнања, која није могла више чувати за себе и своју породицу. Сва пажљиво прикупљена сазнања преточила је у свој нови историјски роман "Становник света свог", заснован на истинитим догађајима. У њему је представила дедину животну причу - причу добровољца из Америке (из града Гери) који је на Солунском фронту стао у редове Дунавске дивизије (заједно са деветорицом браће Вајагић).
Удружење Обилић из Новог Сада, које окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца из ратова 1912-1918. било је организатор промоције ове књиге 22.06.2026. у Историјском архиву Новог Сада. Као поштовалац ратних добровољаца, припала ми је част и задужење да публици укратко најавим радњу књиге једне дивне жене - потомка ратног добровољца.
Њен деда Теодор, који као главни јунак у роману носи име Богдан, родио се у поткозарском селу на обали Уне, на територији тадашње Аустро-Угарске. Вођен жељом за бољим животом отиснуо се кришом, заједно са другим крајишким младићима, у нови свет, у новоосновани амерички индустријски град Гери. Гери није био само место мукотрпног рада и стицања средстава за живот, већ је 1917. постао и сабирно место за добровољце.
Годину дана пре тог тренутка, на фронту на Кајмакчалану и на Добруџи дошло је до, најтужнијим војничким речником речено, велике потрошње људи. Из те нужде и вапаја за помоћ да се ојача бројно стање српске војске ради пробоја Солунског фронта и коначног повратка у Отаџбину, Милан Прибићевић у оквиру југословенске војне мисије стиже у Америку. Заједно са Михајлом Пупином окупља батаљон Срба добровољаца, под именом Милош Обилић. Из града у ком је живело преко 3000 Срба, у рат је пошло њих 450, оних кји остављају своје новоизграђене животе ради испуњења дужности ка Отаџбини. На историјској фотографији са професором Пупином, други лево од њега је Горданин деда Теодор.
Реч ауторке:
Иако о овој теми постоји значајна историјска литература, ово је први роман у српској књижевности који у тако широком распону и са толико историјских појединости приказује живот наше емиграције у америчком граду Герију – од његовог оснивања 1906. године до одласка српских добровољаца на Солунски фронт.
Пред читаоцем се отвара путовање преко Атлантика и пола Европе, од америчких челичана до Бизерте у Тунису, где су добровољци пролазили обуку и сусретали се са исцрпљеним и рањеним српским војницима доведеним на опоравак после албанске голготе. Потом их пут води ка Солуну и ратном путу 7. пешадијског пука Дунавске дивизије, све до завршних операција и победоносног повратка у отаџбину.
Међутим, прича се не завршава примирјем. Роман прати и године које су уследиле – време обнове разорене земље, неизвесности на новим границама и тешког повратка у свакодневни живот. Судбина главног јунака наставља се на добровољачкој земљи у Славонији, кроз драматичне догађаје који су претходили Другом светском рату, тешко страдање српског становништва и ратне године проведене у једном српском селу. У том делу приче дотакнута је и операција Халијард и спасавање америчких пилота у Свилеуви.
Иако су америчка емиграција и Солунски фронт његове главне историјске окоснице, ово је пре свега прича о човеку. Главни јунак постаје симбол читаве генерације људи чије су судбине обликовали одлазак у туђину, рат, повратак и непрестана борба за опстанак. Кроз његов живот читалац пролази кроз готово пола века наше историје, сагледане из угла обичног човека чија је лична прича нераскидиво испреплетена са судбином народа коме припада.
Ретко ко, осим Милана Мицића, се у српској књижевности усудио да пренесе причу и муку послератног живота у добробољачким колонијама. Многи су чули за додељену добровољачку земљу широм Бачке и Баната, а Горданин деда ју је добио у Славонији, недалеко од Дарувара.
Милован Вујовић
Пар минута презентације узео је и Милован Вујовић, син српског добровољца Јована Вујовића. Јован је такође био добровољац из Америке, али који се још 1914. вратио у родну Херцеговину. У одреду Војводе Вука учествовао у борбама на Кајмакчалану, где је био рањен. Причу о њему смо сазнали кроз причу маленог Николе Бирчанина, Јовановог чукунунука а Миловановог праунука, обелодањену на нашем конкурсу "Мој јунак са Солунског фронта").
Нек Горданин пример буде подстрек деци (и њиховим родитељима) да истраживања која су започели са нашим конкурсом "Мој јунак са Солунског фронта" истрајно наставе! Овај позив је отворен и свим другим људима које окупљамо у фејсбук заједници! Можда и ви успете временом да као Гордана своја сазнања преточите у роман, а можда једног дана и у играни филм...
На историјској фотографији са професором Пупином, други лево од њега је Горданин деда Теодор.
