Путовање

+381 62 514 566

Ако ове године планирате посету Кајмакчалану, нека то буде на Видовдан!

Резервација туре са поласком из Србије на овом линку.
Пријаве за индивидуални долазак на овом линку.
Ускоро информације о поласцима са Олимпске регије, Халкидикија и Солуна.

Године 1916. на Кајмакчалану се одиграла једна од најстрашнијих и најтежих битака у историји српског народа. Кајмакчаан је највиши врх планине Ниџа и трећи је по висини врх у Грчкој. Јуриш у слободу до коте 104 на 2521 м.н.в. уз огромне жртве и натчовечанске напоре, под ватром добро опремљеног и укопаног непријатеља, био је одлучујући у Првом светском рату. Освајањем Кајмакчалана и ослобођењем Битоља, српска војска ступа на тло поробљене отаџбине. Та битка није била одлучујућа битка и није њоме завршен рат, али је њоме ослобођен Битољ и померена линија одбране. За српску војску је значила и много више од тога. Вратила је веру, не само нама, већ и савезницима да могу рачунати на српску ввојску. Две године касније, свега неколико километара источно од Кајмакчалана, на Добром пољу, српска пешадија ће пробити Солунски фронт и напредовати ка својој домовини "брже него француска коњица". Бугари су били принуђени на капитулацију, а ускоро и Немци, чиме је и завршен Први светски рат. Срби нису одбранили само своју слободу већ одлучили и будућност Европе.

Најбољи начин да изразимо захвалност нашим прецима и одамо пошту свима онима који су бранили част и слободу Србије током Првог светског рата је да кренемо њиховим стопама и обиђемо Кајмакчалан и неке од многобројних споменика, гробаља и костурница из овог периода.

Савршена прилика за посету је на празник Видовдан, један од најзначајнијих дана у српској историји и култури!

Кајмакчалан на Видовдан

Од ове 2025.г. Видовдан ће бити један од дана када ће се организовати групни успони. Тај дан ће врх планине Ниџе посетити више група из Србије, Републике Српске али и планинари из Грчке и Северне Македоније као и туристи из Олимпске регије и Халкидикија који ће доћи тај дан да се попну и одају пошто српских јунацима. Биће лепо и свечано јер ће се одржати и опело (а очекује се и долазак бар једног хора).
Сви аутобуси ће се паркирати код ски центра и одатле нас чека пешачка тура до врха Кајмакчалана. Крећемо са 2080 м.н.в. За око 1,5-2 сата у зависности од кондиције савладавамо висинску разлику од око 400 м. За старије и за оне којима је ово превелики изазов на располагању имамо џипове са искусним локалним возачима.

У случају магле и лошег времена, пењање није могуће. Дакле увек је доза ризика да ли ће нам временски услови ићи на руку. Ми пратимо прогнозу и заједно са локалним људима доносимо одлуку о пењању јер безбедност је на првом месту.

Док се пењете корачате по бојишту.
Испод вас је земља по којој је пре 109 година текла крв наших војника.
Овде су водила битка прса у прса.
Тек овде ћете моћи да схватите какав је то изазов био јуришати узбрдо са бајонетом у рукама док вас непријатељ изнад држи на нишану.

По освајању врха трупе су наставиле ка Битољу а тела погинулих су данима остала овде. Њихове кости су касније сакупљене и смештене у костурници. Да, ту су они најхрабрији, они из првих редова...
Остају као неми сведоци храбрости и љубави према отаџбини.

Најмање што можемо да учинимо је да их не заборавимо. Одамо им пошту. Станемо на те стене у тишини и ветру, и уперимо поглед ка Старој Србији за коју су они дали своје животе.

Практични савет
Понети слојевиту гардеробу, кабаницу, удобне патике или планинарске ципеле. Добро дођу и штапови за пењање. Обавезно понети бар око литар воде, сендвич. Препоручујемо понети и резервни пуњач за телефон или power bank - дешава се да се горе батерије брже празне. Опционо понети заставу, патриотска обележја. Неки људи понесу и фотографије својих предака. У цркви ћете имати могућност да ударите планинарски печат да сте освојили врх Кајмакчаан, па можете понети неки лист папира, свеску или фото албум где би ударили печат, како бисте имали и овај вид успомене са лица места.

Џиповима до врха Кајмакчалана

За старије и оне којима овај успон може бити превелики изазов, може се обезбедити превоз џиповима са искусним локалним возачима.
У случају магле и лошег времена, пењање није могуће. Дакле, постоји увек доза ризика да ли ће временски услови омогућити пењање. Организатори пењања су дужни да прате временску прогнозу и у консултацији са локалцима доносе одлуку о пењању, јер безбедност мора бити на првом месту.

Како доћи до Кајмакчалана?

Самостално:

Можете кренути сопственим превозом, па нам се придружити код Ски центра Ворас (2080 м.н.в.) одакле ћемо кренути на успон до врха (2521 м.н.в.). Будите између 10-10.30 испред ски центра Ворас одакле ћемо заједно почети успон.
Ако желите посетити Кајмакчалан индивидуално ван ових термина, потребно је најавити се минимум 5 дана унапред попуњавањем пријаве на овом линку како би ваша посета била најављена горској и граничној служби. Пењање је на сопствену одговорност.

Тренутно радимо на томе да организујемо и групне поласке са Олимпске регије, са Халкидикија и из Солуна.

Организовано:

Ипак, предлажемо да пут Кајмачалана кренете организовано, у групи, у оквиру путовања које прате стручни водичи - историчари који су добро упознати са овом тематиком. На тај начин ћете много тога сазнати и на прави начин оживети слике и атмoсферу из 1916-1918.

На нашем сајту можете пронаћи више различитих програма. Тренутно је за програм за Видовдан највише пријавњених за програм са два ноћења и за тај програм је већ сад извесно да ће бити реализован.

Ево која још места обухвата тај програм:

Спомен костурница у Удову у Северној Македонији

Место смештено у јужном делу Вардарске Македоније, недалеко од Ђевђелије. Ту посећујемо једну од спомен-костурница из Великог рата. Она је почивалиште за око 260 војника који су настрадали у великом Валандовском покољу 02. априла 1915. године, на Велики петак, а ту су положене и кости 2.000 њихових ратних другова погинулих на југу Македоније. Након великог земљотреса 1931.г. овај крај је посетио краљ Александар I Карађорђевић, те је на његову иницијативу подигнута ова спомен костурница.

Поликастро

По уласку у Грчку са граничног прелаза Евзони, у општини Поликастро посетићемо спомен-комплекс посвећен (савезничким) британским, грчким, српским, француским и италијанским војницима и представницима власти који су учествовали у пробоју Солунског фронта. Међу њима се налази и биста Николе Пашића, тадашњег председника Владе Краљевине Србије.

Зејтинлик

Ово највеће војно гробље на Балканском полуострву је почивалиште за преминуле војнике са Солунског фронта који су припадали савезничким снагама Антанте. У крипте су положени остаци 5.580 српских војника палих на фронту.

Солун и црква св. Димитрија

Ова црква је један од симбола Солуна. Налази се на УНЕСКО листи културне светске баштине. Свети Великомученик Димитрије је заштитник града Солуна. За затворене групе може бити и посета војном музеју.

Пожар Лутра

Овде спавамо две ноћи. Ово је најфасцинантнија грчка бања: лековита вода тече реком која настаје на падинама Кајмакчаллана, а у самом кориту реке су термални извори топле воде 36-37° током целе године. Спавамо у одличном хотелу са 3 звездице, са лифтом (због старијих слабо покретних)...са сјајним доручком на бази шведског стола...

Аридеа

Обилазимо споменик Шумадијској дивизији, на ком су уклесана бојна поља на којима се борила српска војска: Сокол, Добро Поље, Катунац, Ветерник, Голо Било. Посећујемо и железничку станицу коју су градили српски војници као и још најмање два локалитета. Њеном изграњом се олакшало снабдевање и транспорт наоружања, хране и других потрепштина од Солунске луке, што је било кључно за исход битака које су се водиле на Солунском фронту.

Едеса

Прелепи градић који ће вас освојити - град у којем је била команда наше војске, краљ и остали званичници. Град се некад звао Воден јер је препун воде и водопада (вода наравно са Кајмакчалана)... Имаћете прилику да приђете и водопаду иза слапова, где можете замислити неку лепу жељу, кажу оствариће се... Иза водопада је и мала пећина која је такође фасцинантна. Посећујемо и цркву подигнуту за време цара Душана док је он владао овим подручјем.

По завршетку успона одлазимо до аутентичног села/туристичког центра Агиос Атанасиос на ручак а затим путовање настављамо ка Северној Македонији односно Битољу.

Битољ - једини српски слободни град током Првог светског рата

На крају туре посећујемо српско гробље у Битољу. Иако је око Битоља преко 70 локација на којима су гробља наших војника. Кајмакчалан је освојен 30. септембра, а Битољ је ослобођен тек у новембру. Иако нам савезници нису дозволили да наставимо офанзиву, Битољ остаје једини слободни српски град. Линија фронта је померена, а знатан део наше војске остаје на грчкој страни, у рововима чекајући још две године, до битке на Добром пољу у септембру 1918. после које непријатељи капитулирају, пардон, "пристају на примирје".

Резервишите своју посету овде.

*Полазак је 25.6. у 23:00 часова (среда касно увече за Новосађане), односно 26.06. у раним јутарњим сатима за Београђане, околину Крагујевца и Ниша. Полазак из Битоља је најкасније у 20 часова. Долазак је 29.6. у раним јутарњим часовима (недеља).

Ако желите са нама на ову туру, пријаве су увелико у току.

Осим на Видовдан, овако групна пењања ће бити и на
Петровдан (12. јула),
крајем августа (23.08.) и
у другој половини септембра (20.09.).

Немојте одлагати посету овом светом месту.
Историја се најбоље уче на лицу места.

На друштвеним мрежама смо са налогом @kajmakcalan1916
Фејсбук, Инстаграм, Χ.

Уколико желите да се пратите наше активности или се придружите неким нашим акцијама или нас подржите на било који начин, упишите се на ову листу

Пре поласка на туре ка Кајмакчалану, препоручујемо туру обиласка Београда кроз Први светски рат.

Видимо се за Видовдан на Кајмакчалану!

За крај остављамо говор Владике Николаја Велимировића из 1932. са Кајмакчалана:
"На оне који су погинули на овом месту гледаће се као на заточнике и пионире неког бољег времена. Гледаће се на њих као на борце против опскурног духа индустријализма и свих маштарија о светском господарству помоћу мртве машине; на борце за природно занимање људи, за светињу слободе свакога народа, и за правду Бога истинитога. А сада за сада, уписани судбом у ово време и у ово колено, приђимо смерно и положимо венце на ове благе хумке. И узвикнимо сви: Хвала вам, браћо наша. И Бог да вас прости и дарује вам царство небеско, царство цара Лазара Косовскога, племенитог претка вашег, погинулог за крст часни и слободу златну."

Путовање "Видовдан на Кајмакчалану"