+381 62 514 566
Кајмакчалан, највиши врх планине Ниџе (2521м надморске висине) је смештен у североисточном делу Македоније (региона у Грчкој) а надалеко је познат по својој величини, биљном богатству и посебном историјском значају. Међу бројним биљкама која расту на овим висинама, посебно место заузима рамонда, јединствен цвет који својим изгледом и историјом представља не само природну лепоту, већ и дубоко укорењену симболику опстанка, издржљивости и препорода. У даљем тексту сазнајте зашто је баш рамонда симбол страдања али и победе Срба, малог и пркосног балканског народа.
Осим на неприступачним падинама Кајмакчалана, рамонда расте и у Србији, Црној Гори, северног Грчкој, Албанији и на северозападу Бугарске. Пркоси суровим условима оштрих зима и врућих лета цветајући тамо где су остале биљке одавно одустале због чега су је Срби поистоветили са својом борбом у Великом рату. Названа је по краљици Наталији Обреновић, жени српског краља Милана Обреновића.
Рамонда није само биљка – она је жива метафора живота и смртности, као и њеног вечног циклуса. Њено постојање на Кајмакчалану, планини која је била место великих историјских битака за српски народ, представља снажан симбол снаге и издржљивости. Рамонда на Кајмакчалану је пример како природа, баш као и људи, може да се препороди, превазиђе тешке услове и настави да цвета, чак и у најтежим временима.
Баш из горе наведених разлога је Наталијина рамонда одабрана као симбол страдања а потом и победе Срба у Великом рату. Носи се на реверу 11. новембра сваке године, на дан примирја у Првом светском рату. Међутим, она није симбол примирја већ победе једног малог и жилавог народа над много моћнијим непријатељем и доказ да је Богу све могуће. Као што се рамонда рађа као феникс, тако је српски сељак поново рођен оног часа када је закорачио на тло своје вољене отаџбине.
