Логистика или помоћне јединице српске војске пре Првог светског рата биле су устројене и организоване у периоду пре балканских ратова. Овај део војске Краљевине Србије био је од непроцењивог значаја за њене успехе у балканским ратовима и током ратних операција 1914. године.
Организација логистике се састојала од неколико кључних сегмената који су били неопходни за функционисање оперативних јединица. Тако су се помоћне јединице састојале од следећих компонената:
1. Муницијске колоне (састојале се од камиона, запрежних кола, расположивих возних композиција),
2. Болнице (састоје се од пољских болница, болничких возова и задњих, односно стационарних болница),
3. Логистичке јединице (транспорнтне, инжињерске и комуникационе јединице) и
4. Командна структура (врховна команда, ужичка војска и дивизијска команда).
Све ово је функционисало колико-толико успешно до велике офанзиве у окторбру 1915. године, којом је дошло до војног слома и повлачења српске војске и политичког руководства преко Албаније. Српски народ се нашао у новим околностима, са војском која је „васкрсла“ и почела своју реорганизацију на Крфу 1916. године. Све ово је несумњиво утицало и на организацију помоћних и интендантских јединица.
Шта се догодило са српском војском након повлачења преко Албаније?
С обзиром да је Краљевина Србија у потпуности остала без своје територије и, са ограниченим материјалним средствима, неминовно се морала ослонити на помоћ савезника. Доласком на Крф расформиране су готово све јединице, па тако и санитетска служба. Краљевина Србија је потписала 6. априла 1916. године француско-српски споразум, који се превасходно односио на организацију санитетске службе. По овом споразуму Србија више није имала право на армијске болнице или специјалистичке службе. Надлежност над овим стварима у потпуности су преузеле Француска и Велика Британија. Током боравка на Солунском фронту, српска војска је имала право да формира по три тзв. Алпинска завојшта за сваку дивизију. Једно је било одређено за хируршке случајеве, друго за заразне болести (због присуства маларичних комараца) и треће за остале потребе. Ово није било најсрећније решење, али у датим околностима српска врховна команда није имала пуно избора.
Транспорт хране и муниције железницом
Што се тиче осталих помоћних јединица за снадбевање војске на фронту муницијом, храном и санитетским материјалом, све то је било у надлежности француске војне команде на македонском фронту. Француска војска је за потребе ратних напора реквирирала комплетну ускотрачну железницу и железничке објекте на северу Грчке, како би се несметано одвијало допремање неопходног ратног материјала. Објективно гледано, Французи су уистину организовано одрадили преузети задатак, тако што је свакодневно у солунску луку допремана храна, лекови и муниција, која је стизала из француских колонија на северу Африке, из Марсеља или италијанске луке Таренто. Често је неопходни материјал стизао и до луке Коринт, а одатле возовима пребациван на север, како би се убрзало снадбевање армија на Солунском фронту.
Све ово је допринело успешној победи савезничких трупа, а улога Србије заузима значајно место у борби за ослобођење српске државе, али и Европе.
Аутор: Јован Милинковић, професор историје
