Кајмакчалан - место ходочашћа за Србе
Лети место ходочашћа на ком се одаје пошта српским војницима који су овде изгубили своје животе 1916. године а зими једно од најпопуларнијих грчких скијалишта.
Кајмакчалан је
највиша тачка планине Ниџе (
грч. Ворас -
2.521 м надморске висине) на граници Северне Македоније и Грчке. Трећи је по висини врх у Грчкој на ком је смештена црква Светог Илије и костурница у којој су потхрањени остаци мањег дела војника који су овде изгинули током крваве битке 1916. године.
Како доћи и попети се на Кајмакчалан?
До врха планине је могуће доћи пењањем од ски центра, односно са 2080 м надморске висине. Шетња траје око 1,5 до два сата у зависности од физичке спремности. Укупно се прелази 8 км (тамо и натраг), при чему се савладава висинска разлика од око 500 м. Успон је такав да га могу савладати и старији људи ако су навикли на шетњу (имали смо и људе од 80+ година који су се без већих проблема попели). Током успона нема хладовине нити неког посебног места за предах. Саветујемо вас да понесете топлу одећу јер је и за време највећих температура на Кајмакчалану хладно. Понесите слаткиш или ужину како бисте надоместили изгубљену енергију. Могуће је доћи и џиповима (искључиво са искусним локалним возачима). Околни пут који је до скоро постојао и био погодан за џипове није више у функцији због великих расцепа у земљи који су настали после обимних киша у пролеће 2024. године.
До ски центра се може доћи добрим и одржаваним путем из правца места Агиос Атанасиос као и правцем из Пожар Лутре. Препоручујемо да на Кајмакчалан дођете свакако из правца грчких градова јер је са македонске стране макадам.
Пењање индивидуалцима без обевештавања локалним људима и горској служби није дозвољено.
Битка на Кајмакчалану
Битка на Кајмакчалану се одиграла у периоду
од 12. до 30. септембра 1916. године када је ова планина постала поприште најжешћих борби на Солунском фронту током Првог светског рата. Мало је битака у светској историји које су се одиграле на висинама као на Кајмакчалану. После две недеље тешких борби са Бугарима, српска војска је освојила ову
"Капију слободе" и кренула даље према Србији. Број жртава је био огроман: око 4683 страдалих српских војника, 2000 несталих као и 30.000 српских војника који су остали ван строја. Број погинулих и рањених са бугарске стране није познат. Више о бици можете прочитати
овде.
У цркви Светог Илије која неустрашиво стоји на врху често завејане и ветровите планине смештена је и
урна највећег српског пријатеља, доктора Арчибалда Рајса. За живота је одлучио да му тело остане у Београду а срце на Кајмакчалану, међу својим погинулим саборцима које је много волео... Сазнајте шта се даље догодило са
Рајсовим златним срцем. Уколико планирате посету Кајмакчалану, на страницама
нашег сајта ћете пронаћи водич за индивидуалне посете као и бројне програме за групну посету.
*појас око Кајмакчалана је проглашен за музеј на отвореном али никада није прописно обележен. Из тог разлога туристи могу потпуно неометано да понесу кући вредне предмете које су одолеле времену...
Скијалиште на Кајмакчалану
На Кајмакчалану има снега од новембра до краја априла и током деведесетих година прошлог века овде је изграђен ски центар. То је један од најпопуларнијих (и најскупљих) ски центара у Грчкој. Ски лифтом је могуће попети се скоро до врха планине. Скијаши одседају у популарном и изузетно интересатном месту Паљо (стари) Агиос Атанасиос. Ово туристичко место нуди око 3000 кревета у хотелима и апартманима током зимског периода. Сви љубитељи скијања се свакодневно превозе ски аутобусима до скијалишта у вожњи која траје око 40 минута (ски лифт ради само у зимским месецима и њиме није могуће попети се лети до врха планине). Врх ски лифта се налази на неких 100-ак метара од цркве а у време великих сметова и тај део је готово недоступан. Више информација о томе ускоро на
овим страницама.
Наталијина рамонда и Кајмакчалан
Због свог положаја и надморске висине, Кајмакчалан је богат бројним ендемским врстама. Међу њима најпопуларнија је
Наталијина рамонда, за Србе симбол препорода након великих страдања. Што се тиче животиња, пењући се ка врху планине срешћете бројна говеда и коње који су овде на испаши. :)
*за двадесетогодишњицу Кајмакчаланске битке 1936. године је
чак 32.000 људи посетило Кајмакчалан и тако одало почаст браћи и саборцима који су своје животе тамо заувек оставили... То је највећи број људи који је икада посетио ову планину (ко зна, можда се број посетилаца некада понови :)).
