Данас 12.12.2025. у 11 часова на југу Северне Македоније, недалеко од Ђевђелије крај села Раброва, уз допуштење Општине Валандово, одржана је прва српска државна комеморација у знак сећања на 110. годишњицу битке код Костурина из децембра 1915. године!
Од коликог великог значаја је била ова битке сазнаћете у наставку из дела говора државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Антића:
"... На граници Краљевине Србије и Грчке ирска Десета дивизија састављена од око 8.000 добровољаца код села Костурино покушала је да заустави читаву бугарску Другу армију од око 100.000 војника. Ирци су у Солун стигли у летњој опреми директно након сопственог покоља код Галипоља, где су ратовали у саставу британскох империјалних трупа...
...Општи напад на Србију под командом немачког фелдмаршала Августа фон Макензена почео је 5.10.1915.године. Немачка и Аустро-Угарска нападале су преко Саве, Дунава и Дрине. Српска војска је после тешких борби била принуђена да се повлачи на југ. Онда су навалили Бугари. Већ 14.10. две њихове армије навалиле су преко границе. Недељу дана касније били су у долини Јужне Мораве. Пресечена је одступница нашој војсци ка Грчкој...
...Лево савезничко крило дуж тока Вардара и до Валандова држали су Французи, а десно крило код Костурина углавном Британци. Временски услови су били отежани са повременим снегом и обилним кишама од краја новембра, као и густом маглом која је отежавала преглед терена. Бугарске снаге су 4.12.1915. отпочеле артиљеријску ватру на британске положаје на врховима код Костурина, која је трајала до 6.12. а тог дана је почела бугарска офанзива на целом фронту. Почео је пакао за Ирску десету дивизију и савезнике од Демир Капије до Костурина!
Французи су убрзо почели да се повлаче према Ђевђелији, Богданцима и Дојрану. Тешке борбе су се водиле на линији код Костурина где су Британци, односно углавном Ирци, затим Енглези са малим бројем Аустралијанаца, пружили жесток отпор из својих ровова, који због каменитог терена нису могли да копају дубоко, и који су им пружали малу заштиту. Држећи линију да покрију повлачење Француза. Снажни бугарски напади су постепено натерали Британце на повлачење, а заузимањем Богданца, од (бугарске) 11. Македонске дивизије, од 11.12. био је пресечен пут савезничким снагама које се још нису повукле за Ђевђелију, па су за ново одредиште изабрали Дојран, одакле су се повукли у Грчку. Бугарска војска је 12.12. заузела Ђевђелију и Дојран чиме је преузела контролу над читавом Вардарском Македонијом..."
Након страховитог описа тока саме битке уследила је и захвалност: "Бугари у гоњењу су се зауставили тек на грчкој граници, и то на наређење својих немачких савезника. Грчка је још увек била неутрална, а они нису желели да их гурну у наручје сила Антанте, неком непромишљеном бугарском акцијом. Ирска десета дивизија, односно оно што је од ње остало, поново се окупила код Солуна. Ипак, задатак је извршен! Ослабљен је притисак на српску војску. Зато код Дојрана и данас стоји споменик - келтски крст.
У славу Ираца који су се борили да би Србија опстала."
У част 5.000 страдалих ирских ратника стоји келтски крат на коме пише: "У знак сећања на оне из 10. ирске дивизије који су пали на Галипољу, а дали животе у одбрани Србије, и у славу свих Ираца који су дали своје животе у Великом рату. "
Како је све почело?
Дуго заташкиван и скоро никад неспомињан овај историјски догађај, који је био од изузетног значаја за тадашњу Краљевину Србију, тек недавно је дотакао интересовање јавности. Гугл претраживач памти тектове посвећене споменику Десете ирске дивизије од пре више од пет година, а ову историјску епизоду смо у јуну текуће године (23.06.2025.) изнова обелоданили на нашем сајту www.kajmakcalan.rs
Да се тадашњи ирски војници из 10. ирске дивизије нису јуначки уписали у историју, дајући своје животе у борби са бугарском армијом за одступницу српској војсци приликом повлачења преко Албанских планина, вероватно не би после ни било победе на Кајмакчалану 1916.године...
Ентузијазам и патриотизам нашег туристичког водича Јована, а по струци професора историје, који је и обелоданио овај текст (обавезно прочитајте на овом линку), су у септембру 2025., у оквиру путовања према Кајмакчалну, одвели прву организовану групу туриста да поклоне своју пажњу пострадалим Ирцима!
(Нову прилику за овакво путовање имате поново, уочи Сретења, а резервацију можете извршити на овом линку.)
У међувремену јавност у Србији је чула за ову причу и на друштвеним мрежама код Милана Богојевића, Дарка Николића и других, док се пре неки дан и (не малобројна) европска јавност није изненадила нашом објавом посвећеном Ирцима.
Користимо ову јавну прилику да похавлимо једног потомка ирског војника - Марка Кетинга (свима познатог из Мемедовићевих емисија) за његов хуманитарни подвиг, и од пре десет година и од пре два месеца, јер је ономад пешачио а овај пут бициклом прешао пут до Крфа и назад како би прикупио новац за децу која се лече од рака. Погледајте и његов обилазак овог споменика .
За крај ове вести остављамо лепу напомену министра Антића да ће, по закључку Владе Републике Србије, од данас па сваког наредног 12. децембра битка код Костурина на Дојрану бити уврштена у календар државних церемонија и обележаваће се са свим државним и војним почастима уз служење помена уз саслужење војног капелана Војске Србије!
