Откриће споменика Тимочкој дивизији покренуло лавину
Све је почело са једном књигом и једним питањем: шта је остало од српских трагова на простору Солунског фронта у данашњој Северној Грчкој?
Вођена жељом да направим сајт који ће на једном месту скупити информације, приче, мапе и фотографије везане за српска гробља, споменике и бојишта — почетком марта сам са пријатељицом кренула у истраживање. Са собом сам понела књигу професора Власиса Власидиса (грчког историчара, експерта за Први светски рат), а у руци телефон с GPS-ом.
Нисам ни слутила да ће ме први излазак на терен, у мало село Хриси (некадашње Слатина/Златина), довести до места о коме ће сви брзо причати.
Сусрет који је све покренуо
Пратећи информације из књиге и обиласка неколико локација око села Апсалос (стари назив Драгоманци) где је била једна од три српске болнице, стигли смо у село Хриси. Питала сам мештанина на трактору за једну спомен-чесму. Одговорио је да не зна за чесму, али да нас може повести ка српском "гробљу". Каже, "играли смо се тамо као деца"...
Пошли смо. Пробијање кроз шибље, коров и стрм терен. А онда, као у неком филму, одједном — срушени споменик. Прилазимо, читамо... Неверица. Пред нама су били стихови који се налазе у књизи проф. Власидиса:
„Под Козухом сурим, Тимочана палих,
Вељкових јунака, Синђелића младих,
Овде леже тела.
Ој Србијо мати, кад Каина казниш,
Сећај нам се дела.”
Ту, испод планине Кожух, пронашли смо гробље и споменик Тимочке дивизије. Или боље речено – оно што је од тога остало.
Био је то само почетак.
Прича о открићу споменика/гробља постаје вирална
Објавила сам видео који сам снимила док смо се кроз шибље пробијали до споменика на друштвеним мрежама. И онда је кренуло.
Прво ми се јавио аутор књиге о Гвозденом пуку Дарко Николић, који је послао линк ка Youtube, где је прилог РТС-а — сниман пре више од 10 година, баш на тој локацији. И онда, осећај разочарења. Није да наша јавност и институције нису знале, али ништа није предузето да се овај споменик обнови.
Који дан касније, јављају се Тимочани из Зајечара и договарамо волонтерску акцију чишћења у септембру.
Убрзо се повезујем и са удружењем Кајмакчалан и Заводом за заштиту споменика културе.
Састанак са грчким властима
У међувремену сам већ успоставила контакт са грчким властима. Крајем априла смо организовали састанак на којем су присуствовали заменик председника регије Пела и директорка Туристичке организације Пела. чланови удружења Кајмакчалан, професор Власидис али и представници удружења локалних планинара. Добијамо инструкције око тога шта можемо и под којим условима. Контактирам министарство и конзулат. Чекамо даље кораке.
Половином маја, вредни људи из удружења Кајмакчалан поново долазе и идемо заједно на терен. Придружује нам се и професор Власидис (са којим већ дуже време имам сарадњу). Сада је било још теже пробити се — у мају је трава већа, шибље гушће, а змије сасвим могуће присутне. Ипак, успевамо да стигнемо до споменика.
Од њих сазнајем да је гробље ексхумирано, а посмртни остаци пренети на Зејтинлик. То, међутим, не умањује значај локације као места сећања.
Подршка са багером
Мирослав Величковић из Удружења Кајмакчалан донео је тада документацију о још једној спомен-чесми у истом селу, која је некада постојала преко пута старе цркве. Крећемо да је тражимо. У томе нам се придружује и председник МЗ — а онда одлази, па се убрзо враћа, али не пешке, већ возећи багер! Такву експедитивност нисмо очекивали. На жалост, чесму ипак нисмо пронашли.
Овако је чесма некада изгледала.
Ово је тек почетак
Све се ово дешава у општини Аридеа, која је већ показала добру вољу. Управо прошле године, сопственим средствима, обновили су два српска споменика — један Шумадијској (на гробљу у Аридеи), а један Тимочкој дивизији (у селу Ексиплатанос).
Север Грчке - препун српских гробаља и споменика из Првог светског рата
Аридеа и сва ова места се налазе у подножју Могленских планина. Кајмакчалан је западно на неких 20-30 км ваздушне линије а ту су и врхови Сокола, Ветерника, Козјака, Голог била и, најближи Хрисију, планина Кожух. По овим врлетима је српска војска битке водила, и по рововима пуне две године чекала на спремност савезника да подрже завршне борбе.
Оне ће се догодити недалеко одавде, на Добром пољу 1918. (20-так км од Хрисија).
У готово сваком селу у овом крају има српских гробаља, споменика од којих многи још чекају да буду откривени или боље уређени.
Мене је судбина довела у овај крај и сада, када сам освестила шта се све овде дешавало и колико је наше непознате историје на овим просторима, имам своју мисију... да урадимо све што могу да све ово не падне у заборав или остане само у сећању историчара и пасионираних хобиста.
Иницијатива да Кајмакчалан буде у обавезним програмима ђачких ексурзија
На својим налозима на друштвеним мрежама добијамо много коментара и иницијативе да би Кајмакчалан и овај крај, уз Крф и Зејтинлик, сваки српски ђак требао да посети и то заиста и ја мислим.
Зато сам и направила неколико програма за посету овом крају, али за сад без Хрисија. Хриси мора још мало сачекати док се не стекну услови да споменик понови усправимо и засија у пуном сјају уз лакши приступ него што је сада.
До тада нас чека доста посла са администрацијом и дозволама. А за новац - знамо да га "нема", али и знамо да ћемо га наћи кад за то буде дошло време.
Тражимо српска гробља из Првог светског рата - ФБ страница на грчкомКако бисмо анимирани и грчко становништво да нам помогну у проналаску гробаља, гробова, споменика, припремамо страницу на грчком "Тражимо српска гробља из Првог светског рата" где смо већ објавили старе фотографије на основу којих тражимо локације.
Позив на акцију - волонтерска акција
У септембру организујемо волонтерску акцију чишћења гробља Тимочке дивизије у селу Хриси. Позивамо све који желе да се прикључе — појединце, удружења, потомке, волонтере, планинаре и људе добре воље. Формулар за пријаву се налази на овом линку.
Такође, ако имате фотографије, документа, писма или успомене везане за боравак српских војника у овом крају — јавите нам се.
Помозите да сачувамо историју.
Све информације биће објављене на нашем сајту и на Instagram налогу @kajmakcalan1916.
Аутор: Биљана Марчета
